Stručne strane

ЗАКОН О ТУРИЗМУ

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

1. Предмет уређења

Члан 1.

Овим законом уређују се: услови и начин планирања и развоја туризма; туристичке

организације за промоцију туризма; туристичке агенције; угоститељска делатност; наутичка делатност; ловнотуристичка делатност; услуге у туризму; такса, накнада и пенали у туризму;

Регистар туризма; друга питања од значаја за развој и унапређење туризма.

2. Начела

Члан 2.

Уређење односа у области туризма заснива се на начелима:

1) интегралног развоја туризма и пратећих делатности, као чинилаца укупног привредног и

друштвеног развоја, којим се у складу са законом обезбеђује спровођење међусобно

усаглашених планова и програма;

2) одрживог развоја туризма као усклађеног система техничко-технолошких, економских и

друштвених активности, који се заснива на економском развоју, очувању природних и

културних добара, очувању и развоју локалне заједнице;

3) повећања ефикасности и одговорности у области коришћења, управљања, заштите и

унапређења туристичког простора;

4) обезбеђивања јединствених стандарда за пружање услуга у туризму;

5) заштите националне економије, корисника туристичког производа и туристичких

професија;

6) партнерског односа приватног и јавног сектора и цивилног друштва код планирања,

обликовања и пласмана туристичког производа на тржишту;

7) обезбеђивања јединствене, јавне и електронске евиденције регистрованих и

евидентираних података из области туризма.

3. Појмови

Члан 3.

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) излет јесте унапред припремљена комбинација две или више туристичких услуга

(превоз и друге туристичке услуге) у трајању краћем од 24 сата, која не укључује ноћење, а

које организатор путовања или посредник нуди на продају и продаје по јединственој цени;

2) ловнотуристичка делатност јесте пружање услуга прихвата и смештаја, припремања и

услуживања хране, пића и напитака у објектима ловног туризма, организовања лова, као и

пружање других услуга за потребе ловног туризма ловцима - туристима;

3) место за одмор (ризорт) јесте део туристичког простора, туристичког места или

насељеног места које представља интегрисану и функционалну целину објеката и других

садржаја за смештај и боравак туриста без сталних становника, са изграђеним објектима

туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре;

2

4) наутичка делатност јесте пружање услуга у прихватним и пловним објектима наутичког

туризма, као и пружање других услуга за потребе наутичког туризма;

5) пловни објекат наутичког туризма јесте објекат са техничким карактеристикама

предвиђеним за наутичко-туристичке активности;

6) пратећа делатност јесу делатност саобраћајна, делатност трговине, пољопривредна

делатност, занатство и комуналне делатности;

7) прихватни објекат наутичког туризма јесте објекат који је инсталисан на обали и води,

а служи за прихват, снабдевање, чување, одржавање и поправку пловних објеката који се

користе у туристичке сврхе као и за пружање услуга наутичарима;

8) Регистар туризма јесте јединствена, електронска, централна, јавна база података о

регистрованим и/или евидентираним субјектима који обављају послове из области туризма, а

који су регистровани или евидентирани у складу са прописима, као и о другим подацима који

се региструју или евидентирају у складу са овим законом;

9) Регистратор туризма јесте лице које води Регистар туризма у складу са овим законом

и другим прописима;

10) смештајна јединица јесте скуп опремљених просторија унутар угоститељског објекта за

смештај која се ставља на располагање кориснику;

11) стратегијски мастер план јесте комплексан, истраживачки и свеобухватан плански

документ којим се на основу Стратегије развоја туризма Републике Србије утврђују циљеви,

програми и планови раста и развоја туризма, инвестиције у туризму, планови маркетинга и

конкурентности, као и мере за њихово спровођење, за одређену туристичку дестинацију;

12) туристичка агенција јесте привредно друштво, предузетник или огранак другог

домаћег или страног правног лица које обавља делатност туристичких агенција под условима

прописаним овим законом, ради стицања добити;

13) туристичка атракција јесте нарочито привлачно обележје туристичке дестинације,

природног или друштвеног карактера у оквиру туристичког простора;

14) туристичка група јесте организована група од 15 до 75 туриста којој туристичка

агенција организатор путовања по унапред утврђеном програму пружа туристичку услугу;

15) туристичка дестинација јесте одредиште туристичког путовања које својом

опремљеношћу омогућава прихват и боравак туриста;

16) туристичка инфраструктура јесу објекти за информисање, предах, снабдевање,

рекреацију, едукацију и забаву туриста, и то: скијалишта, купалишта и плаже, тематски и

забавни паркови, туристички информативни центри, центри за прихват туриста и посетилаца,

одморишта поред путева, објекти наутичког туризма, терени за голф, тенис терени, отворени

и затворени објекти спортске рекреације, мале вештачке акумулације са купалиштем, базени

за купање, велнес објекти, забавно рекреативне стазе и путеви (трим стазе, стазе здравља,

видиковци, панорамски путеви, бициклистичке стазе, пешачке стазе, стазе за моторне санке и

слично), уређене обале река и језера, објекти за посматрање природних реткости, објекти за

предах и краће задржавање туриста, објекти за авантуристичке активности и друго;

17) туристичка локација јесте ужа, саобраћајно повезана и инфраструктурно опремљена

просторно-технолошка целина, која садржи једну или више туристичких атракција;

18) туристичка супраструктура јесу угоститељски објекти као и галерије, изложбени,

конгресни и забавни објекти који су у непосредној вези са угоститељским објектима и

објектима спортско рекреативног садржаја или са њима чине јединствену целину;

19) туристички аниматор јесте физичко лице које планира и остварује забавне, културне,

спортско рекреативне и друге програме којима организује слободно време туриста;

20) туристички водич јесте физичко лице које, по унапред утврђеном програму, пружа

туристима услуге вођења, показивања и стручног објашњавања природних, културно-

историјских, археолошких, етнографских, привредних и других знаменитости;

21) туристички пратилац јесте физичко лице које прати туристичку групу и обавља

оперативно техничке послове од почетка путовања до одредишта и назад;

22) туристички производ јесте скуп међузависних елемената који се у пракси организује

као посебан вредносни ланац који чине материјални производи и услуге, природне вредности

и културна добра, туристичке атракције, туристичка супраструктура и туристичка

инфраструктура;

3

23) туристички простор јесте јединствена и недељива географска и функционална

целина природних и створених ресурса и вредности од значаја за туризам;

24) туристичко место јесте организациона и функционална целина са формираном

туристичком понудом, природним вредностима, културним добрима и другим знаменитостима

значајним за туризам, комуналном, саобраћајном и туристичком инфраструктуром, као и

објектима и другим садржајима за смештај и боравак туриста;

25) туристичко путовање јесте унапред припремљена комбинација две или више

туристичких услуга (превоз, смештај и друге туристичке услуге) у трајању дужем од 24 сата

или у краћем трајању ако укључује једно ноћење, као и вишедневни боравак који укључује

само услугу смештаја у одређеним терминима или временском трајању које туристичка

агенција организатор путовања односно туристичка агенција посредник нуди на продају и

продаје по јединственој цени;

26) угоститељ јесте привредно друштво, предузетник или огранак другог домаћег или

страног правног лица које обавља угоститељску делатност;

27) угоститељска делатност јесте пружање услуга смештаја, припремање и услуживање

хране, пића и напитака у угоститељском објекту, као и припремање хране и достављање

корисницима за потрошњу на другом месту;

28) угоститељски објекат јесте функционално повезан, посебно уређен и опремљен

простор који испуњава прописане минималне техничке и санитарно-хигијенске услове за

пружање угоститељских услуга, односно за обављање угоститељске делатности;

29) стандарди јесу услови и мерила у погледу уређења и опремљености објекта, квалитета

пружања услуга и претежног садржаја услуга и одржавања објекта.

II. ПЛАНИРАЊЕ И РАЗВОЈ ТУРИЗМА

Члан 4.

Планирање и развој туризма обухвата: интегрално планирање развоја туризма и пратећих

делатности (у даљем тексту: интегрално планирање); проглашење и одрживо коришћење

туристичког простора; послове од посебног значаја за развој туризма; категоризацију

туристичког места и спровођење подстицајних мера за развој туризма.

1. Интегрално планирање

1.1. Врсте планских докумената

Члан 5.

Планска документа су:

1) Стратегија развоја туризма Републике Србије;

2) Стратегијски мастер план;

3) Стратегијски маркетинг план;

4) програм развоја туристичких производа;

5) програм развоја туризма;

6) програм промотивних активности.

Планска документа из става 1. тач. 2) до 6) овог члана морају бити усаглашена са

Стратегијом развоја туризма Републике Србије.

Члан 6.

Планска документа из члана 5. став 1. тач. 1), 2), 4) и 5) овог закона садрже текстуални део

и графички приказ који представља целину планских решења и израђују се у аналогном и

дигиталном облику.

4

Министар надлежан за послове туризма (у даљем тексту: министар), ближе прописује

садржину и начин израде планских докумената из члана 5. став 1. тач. 1), 2), 4) и 5) овог

закона, као и студије оправданости за проглашење туристичког простора.

1 . 1 . 1 . С т р а т е г и ј а р а з в о ј а т у р и з м а Р е п у б л и к е С р б и ј е

Члан 7.

Стратегија развоја туризма Републике Србије (у даљем тексту: Стратегија), доноси се за

територију Републике Србије.

Стратегијом се одређују дугорочни циљеви планирања и развоја туризма у складу са

укупним економским, социјалним, еколошким и културно-историјским развојем.

Стратегија садржи нарочито:

1) анализу постојећег стања и досадашњег степена развоја туризма;

2) упоредну анализу туризма конкурентских земаља;

3) предности и недостатке туризма Републике Србије;

4) циљеве развоја туризма;

5) визију развоја туризма;

6) избор приоритетних туристичких производа;

7) предлог приоритетних туристичких дестинација;

8) анализу утицаја на културно наслеђе и природна добра;

9) предлог политике развоја туризма;

10) предлог инвестиција;

11) план конкурентности.

Стратегију доноси Влада на предлог министарства надлежног за послове туризма (у даљем

тексту: министарство).

Стратегија се доноси за период од 10 година.

Члан 8.

Стратегија се реализује путем Стратегијског мастер плана, Стратегијског маркетинг плана,

програма развоја туристичких производа, као и просторних и урбанистичких планова

израђених и донетих у складу са законом.

1 . 1 . 2 . С т р а т е г и ј с к и м а с т е р п л а н

Члан 9.

Стратегијски мастер план се доноси за приоритетну туристичку дестинацију.

Стратегијски мастер план доноси Влада на предлог министарства.

Стратегијски мастер план нарочито садржи:

1) техничку оцену посматраног подручја, земљишних основа и укупну процену капацитета

туристичке локације у оквиру туристичке дестинације;

2) концепт развоја у погледу размештаја и могуће локације објеката, као и процену

потенцијала потребних капацитета;

3) физички мастер план са основним елементима могућег размештаја објеката туристичке

инфраструктуре, туристичке супраструктуре и саобраћајне мреже;

4) пословни мастер план са економском евалуацијом туристичке инфраструктуре,

туристичке супраструктуре, саобраћајне мреже и комуналне инфраструктуре, као и проценом

економске оправданости појединачних и укупних инвестиција.

1 . 1 . 3 . С т р а т е г и ј с к и м а р к е т и н г п л а н и п р о г р а м п р о м о т и в н и х

а к т и в н о с т и

5

Члан 10.

Стратегијски маркетинг план се доноси за територију Републике Србије.

Стратегијски маркетинг план доноси Влада на предлог министарства.

Стратегијски маркетинг план нарочито садржи:

1) анализу маркетинг система Републике Србије;

2) анализу конкурентских маркетинг стратегија;

3) маркетинг план;

4) позиционирање Републике Србије као туристичке дестинације;

5) маркетинг план туристичких производа;

6) мисију и организацију маркетинг система Републике Србије.

У складу са Стратегијским маркетинг планом, аутономна покрајина и јединица локалне

самоуправе доносе своје програме промотивних активности.

1 . 1 . 4 . П р о г р а м р а з в о ј а т у р и с т и ч к о г п р о и з в о д а

Члан 11.

Програм развоја туристичког производа је плански документ којим се ближе одређује развој

приоритетних туристичких производа утврђених Стратегијом и то: градски одмори, кружна

путовања, пословни туризам, здравствени туризам, планински и језерски туризам, наутички

туризам, манифестације, конгреси и други догађаји, рурални туризам и специјални интереси.

Програм развоја туристичког производа доноси Влада на предлог министарства.

1 . 1 . 5 . П р о г р а м р а з в о ј а т у р и з м а

Члан 12.

Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, у оквиру својих надлежности

утврђених законом којим се уређује локална самоуправа и посебним законом, доносе програм

развоја туризма у складу са Стратегијом.

1 . 1 . 6 . Пр о с т о р н и и у р б а н и с т и ч к и п л а н о в и

Члан 13.

Полазну основу за израду просторних и урбанистичких планова у приоритетној туристичкој

дестинацији и туристичком простору представља Стратегијски мастер план.

У просторним и урбанистичким плановима који се односе на подручја која су проглашена за

туристички простор утврдиће се услови за изградњу објеката туристичке инфраструктуре, а у

месту за одмор у оквиру туристичког простора и услови за изградњу објеката туристичке

супраструктуре.

Услове из става 2. овог члана одређује министарство на захтев органа надлежног за

припрему и доношење просторног односно урбанистичког плана.

2. Проглашење и одрживо коришћење туристичког простора

2.1. Проглашење туристичког простора

6

Члан 14.

Простор који због својих карактеристика, вредности и приоритетне туристичке намене

захтева посебан режим организације, уређења, коришћења и заштите или се на њему

предвиђа изградња објеката од националног интереса, Влада, на предлог министарства,

проглашава као туристички простор.

Акт о проглашењу туристичког простора из става 1. овог члана нарочито садржи: назив и

опис туристичког простора, површину, опис и графички приказ граница, циљеве проглашења,

кључне туристичке атракције, податке о власништву и попис катастарских парцела, обавезе у

погледу развоја туризма, других облика коришћења простора, као и назив и седиште субјекта

коме се поверава управљање туристичким простором (у даљем тексту: управљач туристичког

простора).

Управљач туристичког простора може бити постојећа јавна служба или привредно друштво

које је основано за обављање делатности у области туризма, и то од стране јавног предузећа,

односно Републике Србије, аутономне покрајине, општине, града или града Београда и у коме

је капитал тог оснивача већински.

Управљање туристичким простором може се актом из става 2. овог члана поверити другом

правном лицу, које се одређује по спроведеном поступку јавног оглашавања или

прикупљањем понуда.

На поступак из става 4. овог члана сходно се примењују одредбе закона којим се уређују

јавне набавке.

На делу подручја туристичког простора које истовремено представља подручје заштићеног

природног или непокретног културног добра примењују се режими заштите и унутрашњи ред у

складу са прописима којима се уређује очување и коришћење тих добара.

Члан 15.

Поступак за проглашење туристичког простора покреће се предлогом за проглашење

туристичког простора, који припрема министарство, у складу са Стратегијским мастер планом

и студијом оправданости за проглашење туристичког простора.

Студија оправданости за проглашење туристичког простора је саставни део предлога за

проглашење туристичког простора.

Предлог из става 1. овог члана нарочито садржи: податке о природним и створеним

вредностима, ресурсима и потенцијалима, социо-економским карактеристикама, циљевима,

стању и потребама заштите животне средине и културних добара, преглед постојеће планске

и развојне документације од значаја за развој туризма, анализу постојећег стања развоја

туризма, податке о инфраструктурном потенцијалу туристичког подручја, идентификацију и

процену вредности туристичких атракција, идентификацију и процену кључних туристичких

производа, као и друге податке у складу са одредбама члана 14. став 2. овог закона.

Предлог из става 1. овог члана ставља се на јавни увид у једном дневном листу који се

дистрибуира на целој територији Републике Србије и у локалном листу јединице локалне

самоуправе на чијој територији се налази туристички простор и траје 15 дана од дана

објављивања у дневном листу.

О стављању предлога из става 1. овог члана на јавни увид стара се министарство које о

извршеном јавном увиду саставља извештај који садржи податке о извршеном јавном увиду,

са свим примедбама и ставовима по свакој примедби. Извештај о извршеном јавном увиду

саставни је део предлога из става 1. овог члана.

Члан 16.

После спроведеног поступка јавног увида, предлог за проглашење туристичког простора, са

извештајем из члана 15. став 6. овог закона министарство доставља Влади ради доношења

акта о проглашењу туристичког простора.

2.2. Управљање и развој туристичког простора

Члан 17.

7

Јединица локалне самоуправе може уговором да повери управљачу туристичког простора

послове обезбеђивања услова за уређивање, коришћење, унапређење и заштиту

грађевинског земљишта и послове координације на одржавању комуналног реда и чистоће у

туристичком простору.

Члан 18.

Управљач туристичког простора доноси програме и друга акта којима се регулише ближи

оквир режима, развоја и коришћења, као и мере заштите туристичког простора.

Управљач туристичког простора:

1) обезбеђује услове за уређивање, коришћење, унапређивање и заштиту грађевинског

земљишта;

2) координира активности правних и физичких лица који обављају послове у области

туризма и пратећих делатности;

3) кородинира развој пројеката туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре на

принципима одрживог развоја;

4) стара се о наменској употреби државне имовине ради квалитетне валоризације ресурса;

5) управља грађевинским земљиштем и стара се о непокретностима које су му дате на

коришћење;

6) стара се о месту постављања и начину истицања туристичке сигнализације;

7) доноси програме и акта који се односе на вршење послова управљања;

8) обавља и друге послове, у складу са законом и актом о проглашењу туристичког

простора.

Члан 19.

Управљач туристичког простора има право прече куповине непокретности на подручју

туристичког простора.

Ако се туристички простор у целини или делом налази на подручју националног парка,

управљач туристичког простора нема право прече куповине непокретности на том

туристичком простору, односно на том делу туристичког простора.

2.3. Коришћење туристичког простора

Члан 20.

Непокретности у државној својини на којима је носилац права коришћења управљач

туристичког простора могу се, ради изградње објеката туристичке инфраструктуре и

туристичке супраструктуре, дати у закуп другом лицу јавним надметањем или прикупљањем

писмених понуда.

Управљач туристичког простора, на основу претходно урађене студије изводљивости,

припрема потребну документацију за давање у закуп непокретности из става 1. овог члана.

Документација из става 2. овог члана нарочито садржи: врсту непокретности и површину

која се даје у закуп, врсту објеката туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре

који се приводе намени у складу са планским документом у смислу закона којим се уређује

планирање и изградња, услове и време закупа непокретности, као и обавезе у погледу

очувања, развоја и одрживог коришћења туристичког простора.

Управљач туристичког простора доставља министарству извештај о спроведеном поступку

јавног надметања или прикупљања писмених понуда из става 1. овог члана, који садржи и

предлог за избор најповољнијег понуђача.

Акт о давању непокретности у закуп доноси Влада на предлог министарства.

Члан 21.

Привредно друштво, друго правно и физичко лице за коришћење туристичког простора

плаћају накнаду.

Накнада из става 1. овог члана плаћа се за:

8

1) коришћење посебно уређених терена за поједине намене коришћења (паркирање,

рекреацију, спорт, постављање реклама, постављање забавних објеката, и друго);

2) постављање привремених објеката за туризам и трговину;

3) улазак у туристички простор.

Средства остварена од накнаде из става 1. овог члана приход су управљача туристичког

простора.

Висину и начин плаћања накнаде из става 1. овог члана одређује управљач туристичког

простора уз сагласност Владе.

2.4. Место за одмор

Члан 22.

Место за одмор у оквиру туристичког простора организује се и развија у складу са

Стратегијским мастер планом, просторним и урбанистичким планом.

Објекти туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре у месту за одмор које се

налази у туристичком простору сматрају се објектима од јавног интереса.

3. Послови од посебног значаја за развој туризма

Члан 23.

Послови од посебног значаја за развој туризма су:

1) израда пројеката о непокретностима;

2) истраживање, развој и израда елабората о одрживом коришћењу и управљању

туристичким простором;

3) израда студије изводљивости и концепта развоја туристичке локације, односно

просторно-технолошке целине од значаја за туристички развој;

4) управљање пројектима туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре од

значаја за развој туризма;

5) управљање местом за одмор као целовитим ресурсом уз обезбеђење заједничке

промоције и продаје туристичког производа места за одмор, уређење простора, заштите

животне средине, туристичке сигнализације и слично;

6) финансирање и реализација пројеката изградње и уређења грађевинског земљишта и

пројеката изградње туристичке инфраструктуре у циљу реализације туристичких пројеката;

7) финансирање пројеката туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре и

управљање објектима туристичке супраструктуре.

Члан 24.

Послове из члана 23. овог закона може да обавља постојеће привредно друштво које је

регистровано у Регистру привредних субјеката за обављање делатности у оквиру које су ти

послови и које испуњава услове за обављање те делатности у смислу закона којим се уређује

правни положај привредних друштава, када му надлежни орган повери обављање тих

послова.

Испуњеност услова из става 1. овог члана утврђује Влада.

Ако ниједно од постојећих привредних друштава не испуњава услове из става 1. овог члана

за обављање послова из члана 23. овог закона, Влада оснива националну туристичку

корпорацију као привредно друштво.

4. Категоризација туристичког места

Члан 25.

9

Категоризација туристичког места врши се на основу обима туристичког промета, степена

изграђености туристичке, комуналне и саобраћајне инфраструктуре и туристичке

супраструктуре.

Категоризација туристичких места врши се разврставањем тих места у четири категорије,

које се означавају римским бројевима од I до IV.

Министар прописује ближе услове за одређивање категорије туристичког места, начин

одређивања и промене категорије, као и врсту података о туристичким местима који се

евидентирају у Регистру туризма.

Члан 26.

Захтев за категоризацију туристичког места подноси јединица локалне самоуправе

министарству.

Испуњеност прописаних услова за разврставање туристичког места у категорију проверава

Комисија за категоризацију туристичких места, коју образује министар (у даљем тексту:

Комисија).

Комисија сачињава записник о свом раду и доставља га министру са предлогом за

разврставање туристичког места у одговарајућу категорију.

Разврставање туристичког места у категорију врши се решењем које доноси министар и

важи три године од дана достављања решења подносиоцу захтева.

Решење из става 4. овог члана коначно је.

5. Подстицајне мере

Члан 27.

Ради усмеравања и подстицања развоја туризма у буџету Републике Србије обезбеђују се

средства за:

1) учешће у финансирању израде стратегијских мастер планова, програма развоја

туристичких производа, програма развоја туризма, студија изводљивости туристичких

пројеката, урбанистичких планова туристичких места и места за одмор;

2) учешће у финансирању промотивних активности туристичких дестинација и туристичких

места, као и туристичко-културних и туристичких манифестација у земљи и иностранству;

3) учешће у финансирању израде пројекта заштите природе, животне средине, природних

ресурса и културне баштине туристичког места;

4) подстицање изградње туристичке инфраструктуре, туристичке супраструктуре, спортско-

рекреативних и других пратећих садржаја јавног карактера значајних за унапређење

квалитета туристичке понуде;

5) унапређење постојеће туристичке понуде и интензивирање њеног коришћења.

Члан 28.

Право коришћења средстава из члана 27. овог закона имају корисници који обезбеде

сопствено учешће, изузев корисника из неразвијених подручја која за средства из члана 27.

овог закона не морају да обезбеде сопствено учешће.

Захтев за коришћење средстава садржи нарочито: основне податке о подносиоцу захтева,

основне податке о пројекту, план финансирања пројекта и време реализације пројекта.

Министар доноси решење о преносу наменских средстава из буџета Републике Србије,

односно закључује уговор о коришћењу подстицајних средстава.

Решење односно уговор о коришћењу подстицајних средстава нарочито садржи износ и

намену буџетских средстава, висину учешћа сопствених средстава корисника, динамику

преноса буџетских средстава, као и обавезу редовног извештавања министарства о утрошку

средстава.

Влада ближе прописује услове и начин доделе и коришћења средстава из става 1. овог

члана.

III. ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ПРОМОЦИЈУ ТУРИЗМА

10

Члан 29.

Промоцију туризма обављају: Туристичка организација Србије, туристичка организација

аутономне покрајине и туристичка организација јединице локалне самоуправе.

Промоцију туризма могу обављати и туристичке организације регије које оснивају две или

више јединица локалне самоуправе.

Члан 30.

Туристичке организације из члана 29. овог закона послују у складу са прописима којима се

уређују јавне службе.

У погледу права, обавеза и одговорности запослених у туристичким организацијама из

става 1. овог члана, примењују се прописи који се односе на установе из области јавних

служби.

Члан 31.

Средства за рад туристичких организација за промоцију туризма обезбеђују се из:

1) прихода остварених обављањем делатности и из других сопствених прихода;

2) донација, прилога и спонзорстава домаћих и страних правних и физичких лица;

3) средстава буџета Републике Србије;

4) средстава буџета аутономне покрајине;

5) средстава буџета јединица локалне самоуправе,

6) других извора, у складу са законом.

1. Туристичка организација Србије

Члан 32.

За обављање послова промоције туризма, координације активности туристичких

организација, привредних и других субјеката у туризму на територији Републике Србије

оснива се Туристичка организација Србије (у даљем тексту: ТОС).

Седиште ТОС-а је у Београду.

Члан 33.

ТОС обавља послове:

1) промоције туризма Републике Србије;

2) координације активности туристичких организација, привредних и других субјеката у

туризму, који делују непосредно и посредно на промоцији туризма;

3) припреме и реализације годишњих планова и програма промотивних активности;

4) организовања истраживања туристичких тржишта за потребе промоције туризма

Републике Србије;

5) истраживања тржишта у области конгресних, сајамских, спортских и културних догађања;

6) обезбеђивања информативно-пропагандног материјала којим се промовишу туристичке

вредности (штампане публикације, аудио и видео промотивни материјал, интернет

презентација, сувенири итд.);

7) формирања и развијања јединственог туристичко-информационог система и његовог

повезивања са другим информационим системима у земљи и иностранству;

8) прикупљања свих врста туристичких информација ради обавештавања јавности као и

састављања и објављивања туристичког календара;

9) оснивања и организовања туристичких представништава у иностранству и

информативних центара у земљи, самостално или у сарадњи са другим субјектима;

10) сарадње са националним туристичким организацијама других земаља, међународним и

регионалним организацијама у области туризма и предлагања мера за учешће у

мултинационалним и регионалним програмима и пројектима промоције туризма;

11) утврђивања јединствених стандарда уређења, опреме и услуга у туристичко-

информативним центрима на територији Републике Србије;

12) утврђивања програма постављања туристичке сигнализације и координирања

активности туристичких организација и других субјеката за њено обезбеђење;

13) друге активности којима се обезбеђује успешно спровођење промоције туризма.

11

Члан 34.

Органи ТОС-а јесу: управни одбор, надзорни одбор и директор.

Чланове управног и надзорног одбора и директора именује и разрешава Влада на предлог

министарства.

Органи ТОС-а именују се на период од четири године.

Члан 35.

Управни одбор има пет чланова.

У Управни одбор именују се по један представник министарства и представник запослених,

а остали чланови Управног одбора именују се из реда научних и стручних лица из области

туризма, као и из привредних субјеката и других организација које обављају делатност из

области туризма.

Управни одбор:

1) доноси статут ТОС-а;

2) доноси пословник о свом раду;

3) усваја годишњи програм рада са финансијским планом;

4) усваја годишњи извештај о пословању и завршни рачун;

5) доноси одлуку о оснивању представништва у иностранству и информативних центара у

земљи;

6) обавља и друге послове утврђене законом и статутом.

Акта из става 3. тач. 1), 3) и 4) овог члана доносе се уз сагласност Владе.

Члан 36.

Надзорни одбор ТОС-а има три члана од којих је један представник министарства.

Надзорни одбор ТОС-а врши надзор над пословањем, прегледа извештај о пословању и

завршни рачун и утврђује да ли су сачињени у складу са прописима, доноси пословник о свом

раду и врши друге послове у складу са законом и статутом.

Члан 37.

Директора ТОС-а именује и разрешава Влада, на предлог министарства.

Директор представља и заступа ТОС, организује и руководи радом ТОС-а, предлаже акте

које доноси управни одбор, извршава одлуке управног одбора и предузима мере за њихово

спровођење, стара се о законитости рада, одговара за коришћење и располагање имовином и

врши друге послове утврђене законом и статутом.

2. Туристичка организација аутономне покрајине

Члан 38.

За територију аутономне покрајине може се основати туристичка организација аутономне

покрајине која:

1) доноси годишњи програм и планове промотивних активности у складу са Стратегијским

маркетинг планом, плановима и програмима ТОС-а;

2) координира активности привредних и других субјеката у вези са промоцијом туризма на

територији аутономне покрајине;

3) прикупља све врсте туристичких информација ради обавештавања јавности;

4) обезбеђује информативно-пропагандни материјал којим се промовишу туристичке

вредности аутономне покрајине (штампане публикације, аудио и видео промотивни материјал,

интернет презентација, сувенири итд.);

5) предузима друге активности на промоцији туризма у складу са оснивачким актом и

статутом.

3. Туристичка организација јединице локалне самоуправе

12

Члан 39.

За територију јединице локалне самоуправе може се основати туристичка организација или

обављање тих послова поверити другом правном лицу.

Туристичка организација јединице локалне самоуправе обавља послове:

1) промоције туризма јединице локалне самоуправе;

2) координирања активности и сарадње између привредних и других субјеката у туризму

који непосредно и посредно делују на унапређењу и промоцији туризма;

3) доношења годишњег програма и плана промотивних активности у складу са

Стратегијским маркетинг планом, плановима и програмима ТОС-а;

4) обезбеђивања информативно-пропагандног материјала којим се промовишу туристичке

вредности јединице локалне самоуправе (штампане публикације, аудио и видео промотивни

материјал, интернет презентација, сувенири итд.), а у сарадњи са надлежним органима

обезбеђивања туристичке сигнализације;

5) прикупљања и објављивања информација о целокупној туристичкој понуди на својој

територији, као и друге послове од значаја за промоцију туризма;

6) организовања и учешћа у организацији туристичких, научних, стручних, спортских,

културних и других скупова и манифестација;

7) организовања туристичко-информативних центара (за прихват туриста, пружање

бесплатних информација туристима, прикупљање података за потребе информисања туриста,

упознавање туриста са квалитетом туристичке понуде, упознавање надлежних органа са

притужбама туриста и др.);

8) посредовања у пружању услуга у домаћој радиности;

9) подстицања реализације програма изградње туристичке инфраструктуре и уређења

простора;

10) друге активности на промоцији туризма у складу са оснивачким актом и статутом.

4. Координација активности

Члан 40.

Туристичка организација, уз сагласност оснивача, у циљу планирања, координације и

управљања туристичким активностима, може са другом туристичком организацијом,

привредним друштвом, другим правним лицем и предузетником који обавља делатност из

области саобраћаја, туризма, угоститељства, промета робе и услуга, културе, спорта,

информисања, конгресних и сајамских активности, основати организацију за оперативне,

маркетиншке и промотивне послове.

Делокруг рада и начин финансирања, као и међусобна права и обавезе туристичке

организације и оснивача из става 1. овог члана уређују се уговором.

5. Туристичка сигнализација

Члан 41.

Туристичке атракције као и садржаји туристичке понуде, обележавају се одговарајућим симболима и знацима (у даљем тексту: туристичка сигнализација).

Туристичка организација једини

Pravilnik o načinu vođenja evidencije gostiju u domaćoj radinosti

На основу члана 75. став 2. Закона о туризму („Службени гласник РС”, број 36/09), Министар економије и регионалног развоја, по прибављеној сагласности Министра унутрашњих послова, доноси

 

 

П Р А В И Л Н И К

О ОБЛИКУ, САДРЖИНИ И НАЧИНУ ВОЂЕЊА ЕВИДЕНЦИЈЕ ГОСТИЈУ У ДОМАЋОЈ РАДИНОСТИ

 

Члан 1.

Овим правилником прописује се облик, садржина и начин вођења евиденције гостију у домаћој радиности.

 

Члан 2.

Физичко лице које пружа угоститељске услуге у домаћој радиности води евиденцију гостију којима се пружају услуге смештаја, периоду боравка и врсти пружених услуга.

Физичко лице које пружа угоститељске услуге у домаћој радиности у смештајним јединицама на различитим адресама води посебне књиге гостију за сваку адресу смештајне јединице.

 

Члан 3.

Евиденција из члана 2. став 1. овог правилника води се у књизи гостију.

Књига гостију јединствена је за домаће и стране држављане.

 

Члан 4.

Књига гостију води се према прописаном обрасцу, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Књига гостију може се водити и у електронској форми.

 

Члан 5.

Књига гостију води се ажурно, уредно и тачно на начин који омогућава увид у унете податке по хронолошком реду.

У случају да се књига гостију води у електронској форми одштампани листови морају бити нумерисани и оверени.

 

Члан 6.

Подаци који се уносе у књигу гостију за домаће држављане су: презиме и име; пол; дан, месец и година рођења; место, општина и држава рођења; место, општина и држава становања и јединствени матични број грађана.

Подаци који се уносе у књигу гостију за стране држављане су: презиме и име; пол; дан, месец и година рођења; држављанство; место и држава рођења; врста, број и датум издавања стране путне исправе и датум до када је одобрен боравак у Републици Србији.

Подаци из ст. 1. и 2. овог члана уносе се у књигу гостију на основу личних исправа и других одговарајућих података.

 

Члан 7.

Подаци о периоду боравка и врсти пружених услуга, који се уносе у књигу гостију су: врста пружене услуге, подаци о смештајној јединици и датум и час доласка и одласка.

 

Члан 8.

Корисник се одмах по пријему у објекту евидентира у књигу гостију, уредним уношењем свих података из чл. 6. и 7. овог правилника у тачно назначеним колонама.

 

Члан 9.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

Број: 300-110-00-120/2009-16

У Београду, 13. новембра 2009. године

 

МИНИСТАР

Млађан Динкић

Pravilnik o kategorizaciji ugostiteljskih objekata

Правилник о разврставању, минималним условима и

категоризацији угоститељских објеката

Правилник је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 66/94, 3/95 и 31/2005.

 

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 1.

Овим правилником разврставају се угоститељски објекти по врстама услуга које пружају и

прописују минимални услови у погледу изградње, уређења и опремања угоститељских

објеката, као и услови, начин и поступак њихове категоризације.

 

Члан 2.

Угоститељеским објектом, у смислу овог правилника, сматра се објекат, просторија,

односно простор у коме се пружају услуге смештаја, припрема и производи храна и обављају

други радни процеси у вези с пружањем угоститељских услуга, а који у грађевинском,

технолошком и функционалном погледу чине целину.

Угоститељским објектом, у смислу овог правилника, сматрају се и собе, односно куће и

станови за одмор, који се изнајмљују туристима.

 

Члан 3.

Услови у погледу изградње, уређења и опремања прописани овим правилником односе се

и на одмаралишта и друге сличне објекте, у којима се пружају услуге и трећим лицима.

 

II. РАЗВРСТАВАЊЕ УГОСТИТЕЉСКИХ ОБЈЕКАТА

 

Члан 4.

Угоститељски објекти разврставају се према врсти угоститељских услуга које се претежно

пружају у објекту, начину њиховог пружања и према организационо-техничким

карактеристикама угоститељских објеката.

 

Члан 5.

Угоститељски објекти се разврставају у:

1) угоститељске објекте за смештај,

2) угоститељске објекте за исхрану и пиће.

 

1. Угоститељски објекти за смештај

 

Члан 6.

Угоститељски објекат за смештај јесте: хотел, мотел, пансиони, туристички апартман,

туристичко насеље, камп, кућа и стан за одмор, соба за изнајмљивање, одмаралиште и други

објекти намењени одмору и рекреацији посебних категорија корисника.

2

Угоститељски објекат за смештај јесте и преноћиште, коначиште и други објекат који пружа

услуге смештаја независно од назива под којим послује.

 

Члан 7.

Хотел је објекат који пружа услуге смештаја, услуге исхране и пића, као и друге услуге

уобичајене у угоститељству. Хотел је у смислу овог правилника и угоститељски објекат који

пружа услуге смештаја и само услуге доручка (гарни хотел). Хотел који има депандансе као

одвојене грађевинске целине лоциране у његовој непосредној близини услуге смештаја пружа

у депандансу, а услуге исхране и друге угоститељске услуге, по правилу, у основном објекту

(хотел).

Мотел је објекат лоциран уз саобраћајнице, намењен краћем боравку, односно задржавању

гостију, у коме се пружају услуге смештаја, исхране и пића, као и услуге смештаја возила

гостију.

Туристички апартман је објекат који је намењен и опремљен за пружање услуга смештаја и

самосталну припрему хране. Туристички апартман може бити појединачни грађевински

објекат или део грађевинске целине с више апартмана (апартмански блок).

Апартманско насеље је скуп више појединачних апартмана, односно апартманских блокова

који чине просторно и функционално организовану целину за пружање услуга смештаја,

исхране и других услуга за потребе апартманског насеља.

Туристичко насеље је скуп објеката за смештај типа бунгалова, павиљона или и вила,

изграђених, по правилу, од трајнијег материјала, с издвојеним заједничким објектима за

пружање услуга исхране, пића и других услуга уобичајених у угоститељству.

Пансион је објекат који пружа услуге смештаја и исхране (пансионске услуге), по правилу,

за дужи боравак.

Камп је објекат у коме се на уређеном простору туристима изнајмљује простор за

камповање, уређаји и опрема за камповање (шатори, камп кућице и др.).

Кућа и стан за одмор јесте објекат у својини грађана у коме се туристима пружају услуге

смештаја или и услуге исхране.

Соба за изнајмљивање јесте део стамбене зграде, односно стана, у коме се туристима

пружају услуге смештаја, или и услуге исхране.

Одмаралишта и други објекти намењени одмору и рекреацији посебних категорија

корисника (дечја и омладинска одмаралишта, планинарски и ловачки домови и куће и др.) су

објекти затвореног типа који пружају услуге смештаја и исхране или само смештаја

запосленима, деци и омладини, односно, члановима удружења и организација оснивача

одмаралишта.

 

2. Угоститељски објекти за исхрану и пиће

 

Члан 8.

Угоститељски објекат за исхрану и пиће јесте: ресторан, кафана, бифе, бар, пицерија,

пивница, кафе-посластичарница, печењара, млечни ресторан, експрес ресторан, ресторан са

самопослуживањем, национална кућа, објекат за брзу припрему хране, киоск и слични

угоститељски објекти у којима се продаја јела и пића врши преко шалтера.

Угоститељски објекат за исхрану и пиће је и кафетерија, чајџиница, гостионица, крчма и

други објекат који пружа услуге исхране и пића или само пића или само пића независно од

назива под којим послује.

 

Члан 9.

Ресторан је угоститељски објекат у коме се припремају и за столом услужују топла и хладна

јела, пића и напици по правилу, за време главног оброка (ручак или вечера).

Ресторани се разврставају у:

1) класичне и

2) специјализоване.

У класичном ресторану се, поред јела домаће кухиње, припремају и услужују јела

интернационалне кухиње, односно јела која су по називу, врсти намирница од којих се

3

припремају и начину припремања опште позната у свету. За време главног оброка класични

ресторан мора нудити гостима најмање један мени с три следа јела.

Ресторан у коме се припремају и услужују посебне врсте јела јесте специјализовани

ресторан (национални, ловачки, рибљи, дијетални и др.).

 

Члан 10.

Кафана је објекат у коме се услужују пића, напици, претежно једноставна јела (све врсте

доручака, сухомеснати производи, мала готова јела и сл.) и једноставне посластице.

Бифе је објекат у коме се услужују пића, напици и претежно хладна јела (сухомеснати

производи и прерађевине, сиреви и сл.).

Бар је објекат у коме се услужују пића и напици или и пића и једноставна топла и хладна

јела која се, по правилу, припремају наочиглед гостију и услужују за пултом или точионицом

пића (аперитив бар, кафе бар, сендвич бар, салат бар, експресо бар, снек бар и др.). Бар који,

поред услуга пића, пружа и услуге забаве (плес, музички и кабаре програми и сл.) јесте: ноћни

бар, диско бар, дансинг бар, кабаре бар, и сличне врсте барова.

Пицерија и слични угоститељски објекат (шпагетаре и др.) је објекат у коме се припремају и

услужују јела од теста и тестенина, пића и напици.

Пивница је објекат у коме се претежно услужују различите врсте пива и припремају и

услужују топла и хладна јела специфичног асортимана (хладни наресци, слана пецива,

кобасице и сл.).

Кафе-посластичарница је објекат у коме се припремају и услужују или само услужују

посластице, сладолед, пића и напици.

Млечни ресторан и слични објекти (пицерије, бурекџинице и др.) су објекти у којима се

припремају и услужују (за столом или на принципу самопослуживања), све врсте финог

пецива, бурек, пите, млечна јела, посластице, безалкохолна пића и напици.

Експрес ресторан и ресторан са самопослуживањем је објекат у коме се услужују на

принципу самоизбора и самопослуживања унапред припремљена и изложена топла и хладна

јела, пића и напици.

Печењара је објекат у коме се припремају и услужују све врсте печења, алкохолна и

безалкохолна пића.

Национална кућа, ресторан домаће кухиње, чарда и слични објекти су објекти чија спољна

архитектура и ентеријер, као и понуда јела и пића која се припремају и услужују одговарају

етно обележјима подручја на коме се објекат налази, односно објекти са специфичним

асортиманом јела домаће кухиње.

Ћевабџиница, грил и други објекти за брзу припрему хране су објекти у којима се гостима,

по правилу, за пултом или точионицом пића услужују претежно јела с роштиља или друга јела

која се брзо припремају пића и напици.

Киосци и слични угоститељски објекти (радње на аутомобилској шасији са сопственим

погоном и без сопственог погона - приколице и слични објекти монтажног типа) су објекти у

којима се припремају хладна и једноставна топла јела (производи од млевеног меса, комадног

меса, палачинке, хот-дог и сл.), а продаја јела и пића врши се преко шалтера.

 

III. МИНИМАЛНИ УСЛОВИ КОЈЕ МОРАЈУ ИСПУЊАВАТИ

УГОСТИТЕЉСКИ ОБЈЕКТИ

 

1. Општи услови

 

Члан 11.

Минимални услови утврђени овим правилником односе се на све врсте угоститељских

објеката, ако овим правилником није друкчије одређено.

Угоститељски објекти који подлежу обавези категоризације морају испуњавати и услове

прописане за одговарајућу категорију објекта.

 

4

Члан 12.

Угоститељски објекат гради се, уређује и опрема тако да омогућава рационално коришћење

простора, несметано кретање гостију и запосленог особља, хигијенско руковање

намирницама, чување робе од кварења, заштиту здравља гостију и запосленог особља,

стручно и ефикасно услуживање гостију, као и заштиту од штетних утицаја које обављање

делатности у овим објектима може имати на животну средину (бука, вибрације, загађење

ваздуха, вода и земљишта, шума и заштићених делова природе).

У угоститељском објекту обезбеђују се санитарне просторије и уређаји који испуњавају

услове утврђене овим правилником.

 

Члан 13.

Угоститељски објекти, уређаји и опрема морају да испуњавају услове у погледу градње,

санитарне, противпожарне и услове заштите на раду, заштите животне средине и друге

услове прописане за ту врсту и намену објеката, као и да одговарају прописаним

стандардима, техничким нормативима и нормама квалитета.

 

Члан 14.

На главном улазу у угоститељски објекат видно се истиче врста и назив објекта, а на

главном улазу у угоститељски објекат који подлеже обавези категоризације и ознака врсте и

категорије, која је прописана овим правилником.

 

Члан 15.

Угоститељски објекат гради се од материјала који обезбеђује одговарајућу топлотну, звучну

и хидроизолацију.

Просторије у угоститељском објекту у коме се емитује музика или изводи забавни програм

имају додатну звучну изолацију којом се обезбеђује заштита од буке гостију који користе

услуге смештаја и станара који живе у непосредној близини угоститељског објекта.

Угоститељски објекат у стамбеној згради који у оквиру своје делатности емитује музику или

приређује забавни програм, пројектује се и гради тако да обезбеђује заштиту од буке за

станаре стамбене зграде.

 

Члан 16.

Угоститељски објекат прикључује се на јавну водоводну и канализациону мрежу, а у

насељима, односно другим локацијама које немају изграђене инфраструктурне објекте мора

имати обезбеђено стално снабдевање довољном количином хигијенски исправне текуће воде

и одвод отпадних течних материја у складу са санитарним прописима и прописима о заштити

животне средине.

За одлагање чврстих отпадних материја обезбеђује се бетониран простор и контејнери или

канте за отпатке с поклопцем које се свакодневно морају празнити, односно односити на за то

одређена места (депоније чврстих отпадака). Простор, контејнери и канте морају се редовно

хигијенски одржавати.

 

Члан 17.

Угоститељски објекат прикључује се на јавну електричну мрежу или на други начин

обезбеђује стално снабдевање довољном количином електричне енергије.

Електрично осветљење уводи се у све просторије угоститељског објекта.

Све просторије, односно простори у којима се крећу или задржавају гости ноћу морају бити

осветљени потпуно или оријентационим светлом.

 

Члан 18.

Угоститељски објекат прикључује се на јавну телефонску мрежу, осим у местима где

техничке могућности прикључења не постоје.

Објекти за смештај имају најмање један телефонски апарат на располагању гостима, ако

овим правилником није друкчије одређено.

 

Члан 19.

5

Унутрашња висина просторија у угоститељском објекту (висина од пода до таванице)

износи најмање 3,0 м у кухињском блоку, просторијама за услуживање и заједничким

просторијама за боравак гостију, 2,80 м у магацинима, санитарним и другим помоћним

просторијама и 2,60 м у собама и пратећим санитарним просторијама. Подови кухиње и

просторије за услуживање су у истом нивоу.

 

Унутрашња висина просторија у кући и стану за одмор, односно стамбеној згради или стану

у коме се туристима изнајмљује соба не може бити нижа од 2,60 м.

Просторије угоститељског објекта у зградама које су регистроване као културно-историјски

споменици и у амбијенталним целинама, као и угоститељски објекти на води могу имати нижу

висину од висине прописане у ставу 1. овог члана, с тим да унутрашња висина тих просторија

не може бити нижа од 2,30 м.

У свим просторијама објекта из става 3. овог члана које имају нижу висину од висине

прописане у ставу 1. овог члана, обезбеђује се вештачка вентилација.

 

Члан 20.

Све просторије у угоститељском објекту у којима бораве или се задржавају гости морају

имати обезбеђено грејање, осим у објектима који послују само у летњем периоду.

Температура у просторијама у којима бораве или се задржавају гости износи најмање 18,5

oС.

 

Члан 21.

Угоститељски објекат мора имати тоалетну групу за госте која се састоји од одвојених

тоалета за жене и мушкарце. Тоалет има најмање једну WC кабину с претпростором, а мушки

тоалет и најмање један писоар.

Угоститељски објекат који има до 20 седећих и стојећих места (у даљем тексту: конзумна

места) мора имати најмање један заједнички тоалет за жене и мушкарце који се састоји од

једне WC кабине с претпростором.

Угоститељски објекат за смештај мора имати одвојене тоалете које користе гости у

ресторанима, баровима и другим просторијама у којима се услужује храна и пиће, од

заједничких тоалета за госте који користе услуге смештаја.

На улазним вратима тоалета истиче се препознатљива ознака намене тих просторија - за

жене и мушкарце.

 

Члан 22.

Број WC кабина и писоара обезбеђује се сразмерно капацитету објекта израженог бројем

конзумних места, и то:

1) до 80 конзумних места: једна WC кабина за жене и једна WC кабина за мушкарце с

писоаром;

2) до 170 конзумних места: две WC кабине за жене и једна WC кабина за мушкарце с два

писоара;

3) до 350 конзумних места: три WC кабине за жене и две WC кабине за мушкарце с три

писоара;

4) преко 350 конзумних места: четири WC кабине за жене и три WC кабине за мушкарце с

четири писоара.

Ако се у једној грађевинској целини налази више врста угоститељских објеката за исхрану и

пиће, санитарне просторије за госте могу се заједнички користити, с тим што њихов број мора

одговарати укупном броју конзумних места у тим објектима.

 

Члан 23.

Угоститељски објекат за пружање услуга исхране и пића који се не категорише, смештен на

аеродромима, железничким и аутобуским станицама и у пословним објектима (тржни центри,

робне куће, спортски центри и слични објекти) не мора имати сопствени тоалет, односно

тоалетну групу уколико је у оквиру исте грађевинске целине обезбеђено коришћење тоалета,

односно тоалетне групе.

 

6

Члан 24.

У тоалетима се обезбеђује природно или вештачко проветравање.

Подови у тоалетима израђују се од керамичких плочица или другог водоотпорног

материјала који се лако пере и одржава и који није клизав.

 

Зидови у тоалетима до висине од најмање 1,50 м облажу се керамичким плочицама или

другим водоотпорним материјалом који се лако пере и одржава.

Прозори тоалета су од непровидног стакла или с могућношћу заштите од погледа споља, а

врата од чврстог материјала и без стаклених површина.

Писоари се ограђују или постављају тако да се не могу видети изван просторије у којој се

налазе.

WC и писоари морају бити на испирање текућом водом и изведени тако да не долази до

разливања воде.

С унутрашње стране WC кабине обезбеђује се најмање једна вешалица за одећу и направа

за закључавање врата.

WC кабина за жене има и посуду за отпатке.

Предпростор тоалета има умиваоник с текућом водом, огледало, сапун, папирни пешкир у

ролни или апарат за сушење руку и корпу за отпатке.

Број умиваоника у предпросторима одговара броју WC кабина из члана 22. овог

правилника.

 

Члан 25.

У угоститељском објекту обезбеђује се за запослено особље гардероба, односно простор

за пресвлачење и просторије које служе за хигијенске, санитарне и друге потребе запослених

у објекту, уређене и опремљене у складу са санитарним прописима.

 

Члан 26.

Угоститељски објекат има и посебну просторију, односно простор за смештај прибора и

средстава за одржавање хигијене.

Угоститељски објекат мора располагати средствима потребним за прање, чишћење и

дезинфекцију просторија, опреме и прибора.

 

2. Посебни услови за угоститељске објекте за исхрану и пиће

 

Члан 27.

Угоститељски објекат у коме се припрема и услужује храна мора имати: посебан улаз за

допремање и пријем намирница и евакуацију отпадних материја (економски улаз); кухињу с

пратећим просторијама (кухињски блок); магацин, односно простор за смештај и чување

намирница и пића; посебну просторију, односно простор за одлагање празне амбалаже и

просторију за услуживање, ако овим правилником за поједине врсте објеката није друкчије

одређено.

Ако угоститељски објекат има или је пројектом предвиђено да има и простор уз економски

улаз (економско двориште), тај простор мора да буде бетониран или асфалтиран, да има

уређаје (чесма, хидрант и др.) за прање и одржавање хигијене као и сливник за воду, да има

издвојен простор за контејнере, односно канте за отпатке и да буде уређен тако да не долази

до укрштања пријема намирница и одношења отпадних материја.

 

Члан 28.

Кухињски блок, у зависности од врсте јела која се припремају, мора имати просторије,

односно одвојене просторе за:

1) чишћење и претходну обраду намирница (одвојене припремнице за поврће и воће, за

месо и за рибу);

2) дораду, термичку и завршну обраду намирница према утврђеним нормативима и

рецептурама (топла кухиња);

7

3) припрему хладних предјела, хладних јела и салата (хладна кухиња);

4) припрему слатких јела, посластица и пецива (пекарско-посластичарска радионица);

5) прање посуђа - одвојене перионице за прање ресторанског посуђа (посуђе и прибор за

јело) и кухињског посуђа (посуђе и прибор за припремање јела),

6) чување намирница за дневне потребе кухиње (дневни магацин).

 

Распоред просторија у кухињском блоку мора бити такав да не долази до укрштања

намирница и јела с употребљеним посуђем.

Припрема једноставних посластица може се вршити и у оквиру топле кухиње.

Угоститељски објекат који се снабдева претходно обрађеним намирницама из централне

кухиње или изван објекта, не мора имати просторије, односно просторе за чишћење и

претходну обраду намирница.

Објекат у коме се топла и друга јела само производе (централна кухиња и тзв. " catering ")

има одвојене просторије, односно просторе за прање кухињског посуђа и транспортних

посуда.

 

Члан 29.

Угоститељски објекат у коме се припремају хладна или и једноставна топла јела

специфичног асортимана (јела с роштиља, јела од теста и тестенина, млечна јела, јела од јаја

и сл.), а који има до 50 конзумних места, мора имати најмање просторију, односно простор за

припремање јела с одговарајућим термичким и расхладним уређајима за хигијенско чување

намирница и хране, радним површинама и одвојеним судоперама за прање намирница и

посуђа.

Угоститељски објекат у коме се услужују топла јела припремљена изван објекта, не мора

имати одговарајуће просторије, уређаје и опрему за припремање, прераду и чување

намирница, већ само за пријем и чување готових јела, прање ресторанског посуђа, као и за

прање, односно одлагање транспортних посуда.

 

Члан 30.

У просторији у којој се врши припрема и обрада намирница и хране (у даљем тексту:

кухиња) уграђује се уређај за одвод дима, паре и мириса који онемогућава ширење дима, паре

и мириса у просторије у којима се задржавају гости.

Све радне површине у кухињи имају горњу плочу од нерђајућег материјала или од другог

материјала погодног за лако чишћење, прање и дезинфекцију.

Подови у кухињама израђују се од керамичких плочица или другог водоотпорног материјала

који није клизав и који се лако пере и одржава. У поду морају бити одводи са сифоном и

заштитном решетком.

Зидови кухиња до висине од најмање 2,0 м облажу се керамичким плочицама или другим

водоотпорним материјалом који се лако пере и одржава.

Прозори и отвори на кухињама морају имати заштиту од инсеката и глодара.

 

Члан 31.

Кухиња се опрема:

1) одговарајућим термичким уређајима, зависно од врсте јела која се припремају у објекту;

2) расхладним уређајима за хигијенско чување намирница, посебно за месо, за рибу, за

млеко и млечне производе, за сухомеснате производе и за посластице;

3) одговарајућим радним површинама, уређајима за чишћење, обраду и мерење

намирница, судоперама за прање намирница, кухињским посуђем и прибором који морају

бити од нерђајућег материјала, као и површинама, полицама, односно орманима за смештај

намирница и пића;

4) столом за пријем и одлагање употребљеног ресторанског посуђа с хигијенском кантом за

отпатке, одвојеним судоперама за прање ресторанског и кухињског посуђа које морају имати

топлу и хладну воду и скупљач масти и пливајућих материја, столовима за цеђење посуђа и

полицама, односно орманима за одлагање чистог посуђа;

5) довољним бројем хигијенских канти за отпатке;

8

6) умиваоником с текућом топлом и хладном водом, четкицом, прибором и средствима за

прање, дезинфекцију и сушење руку запосленог особља.

 

Члан 32.

Магацин, односно простор за чување намирница опрема се одговарајућим плицама или

регалима за смештај намирница и пића. На прозорима се поставља мрежа ради заштите од

инсеката. Улазна врата се морају добро затварати, а доњи део улазних врата до висине од 20

цм, облаже се нерђајућим металом.

Лако кварљиве намирнице чувају се у хладњачама (зиданим или монтажним) или

расхладним уређајима одговарајућег капацитета, који су одвојени према врсти и пореклу

намирница (месо, риба, млечни производи, сухомеснати производи и др.).

 

Члан 33.

Угоститељски објекат у коме се услужују пића и напици мора имати точионицу пића.

Точионица пића има дводелну судоперу за прање чаша с мешалицом за топлу и хладну

воду и оцеђивачем, рахсладне и термичке уређаје уколико се услужују топли напици и полице

за држање чаша и пића.

Точионица пића у просторији за услуживање има и одговарајући пулт (бар пулт) од

материјала који се лако чисти и одржава.

 

Члан 34.

Услуживање гостију храном, пићем и напицима обавља се у просторији за услуживање.

Гости се могу услуживати и изван просторија за услуживање - терасе, баште и слични

простори, ако је обезбеђен одговарајући простор који није изложен загађивању које може да

угрози хигијенску исправност намирница. Простор мора бити ограђен и опремљен

одговарајућом опремом (баштенски столови, столице, сунцобрани и сл.).

Под просторије за услуживање израђује се од материјала који се лако чисти и који није

клизав.

Столови су од материјала који се лако чисти и одржава. Столови за којима се услужује

храна прекривају се столњаком, односно имају сет за послуживање испред сваког госта и

одговарајући број папирних или платнених салвета. Прибор за јело мора бити од нерђајућег

материјала.

Намештај у просторији за услуживање мора бити истоврстан и прилагођен намени објекта.

У просторији, односно простору за услуживање обезбеђује се довољан број јеловника и

карата пића с ценама услуга.

Ако угоститељски објекат нема посебну претпросторију, односно простор за гардеробу за

госте, у просторији за услуживање обезбеђује се довољан број вешалица за одећу у односу

на број конзумних места. Ако у гардероби смештеној изван просторије за услуживање није

обезбеђено чување одеће или ручног пртљага, о томе се истиче обавештење на видном

месту.

 

Члан 35.

Бифеи и барови у просторији за услуживање морају имати точионицу пића с изложеним

расхладним витринама за хладна јела и посластице ако их услужују. Точионица има бар пулт,

за којим се гости могу непосредно услуживати, а точионица у баровима и апарат за припрему

кафе (кафемат), апарат за производњу леда (ледомат), дозаторе пића и столице уз пулт.

У баровима у којима се наочиглед гостију припремају једноставна топла јела (снек барови),

уз точионицу пића обезбеђује се изложбена расхладна витрина, радна површина -

манипулативни пулт с одговарајућим термичким уређајима, уређајима за одвођење мириса и

паре и дводелном судопером, односно машином за прање посуђа.

Барови који пружају услуге забаве морају имати простор за плес адекватан величини бара,

односно простор за извођење програма, с одговарајућим музичким уређајима.

Барови у којима се приређују артистички, кабаре и сличне врсте забавних програма имају

одвојену мушку и женску гардеробу за извођаче програма, с уграђеним умиваоником и тушем

с топлом водом.

Барови у којима се приређују музички програми уживо имају и посебну просторију за

извођаче програма и смештај музичких уређаја.

9

 

Члан 36.

Експрес и ресторан са самопослуживањем у просторији за услуживање имају топле и

хладне витрине за јела и пића и регистар касу, а ресторани са самопослуживањем и

самоуслужну линију.

 

Члан 37.

Печењара има издвојен простор за припрему меса, простор с уређајима за печење меса

(зиданим или индустријски произведеним) или кабину с ротирајућим ражњем и простор за

прање ресторанског посуђа.

Просторија за услуживање има пулт за конзумирање јела и пића, ако се гости не услужују

за столом.

 

Члан 38.

Пивница у просторији за услуживање има точионицу пића с уређајем за точење пива у

чаше и истоврсни намештај прилагођен намени објекта (пултови, клупе, столови и столице).

 

Члан 39.

Киосци и слични угоститељски објекти морају имати:

1) наткривени шалтер с пултом за издавање хране и пића;

2) просторију за припремање хране опремљену термичким и расхладним уређајима,

равном површином, посуђем и прибором за припремање хране, судопером с топлом и

хладном водом и хигијенском посудом за отпатке;

3) тоалет за запослене с уређајем за прање руку или обезбеђено коришћење тоалета

намењеног искључиво лицима под здравственим надзором који може бити удаљен највише до

30 м од објекта;

4) одвојени простор за гардеробу запослених;

5) прибор и средства за одржавање хигијене објекта;

6) довољан број корпи за отпатке поред објекта, и испуњавати услове из чл. 16. и 17. овог

правилника.

Продаја хране може се вршити само у облику сендвича или у амбалажи за једнократну

употребу, а продаја пића само у оригиналном паковању или амбалажи за једнократну

употребу. За услуживање пића на отвореном простору поред објекта морају бити обезбеђени

услови из члана 33. став 2. и члана 34. став 1. овог правилника.

 

3. Посебни услови за угоститељске објекте за смештај

 

Члан 40.

Свака соба која се издаје гостима, ако овим правилником није друкчије одређено, мора

имати:

1) кревет димензија 190 х 90 см за једну особу, а француски кревет димензија 190 х 140 см;

2) мадрац одговарајуће лежајне површине, два чаршава, једно ћебе и јастук за сваки

кревет;

3) ноћни ормарић или одговарајућу полицу уз кревет;

4) простирку испред кревета, осим у собама у којима је под прекривен таписоном или

тепихом;

5) сто и по једну столицу по кревету;

6) орман с полицама и одељком за вешање одеће и с најмање 4 вешалице по сваком

кревету.

Помоћни лежај може се користити, односно поставити у собу само уз пристанак госта.

Собе које немају засебно купатило имају и чашу за воду по сваком кревету, утичницу за

електричне апарате с ознаком напона струје и корпу за отпатке.

Свака соба има врата од чврстог материјала без стаклених површина, с могућношћу

закључавања.

10

Прозори у собама имају завесу и непрозиран застор, односно неку другу врсту замрачења и

заштите од погледа споља.

Подови у собама су од материјала који се лако чисти и одржава.

 

Члан 41.

Купатило у саставу собе има: WC, лежећу или туш каду с тушем, умиваоник с топлом и

хладном водом, полицу или ормарић за тоалетни прибор, огледало с погодним осветљењем,

утичницу за електрични апарат за бријање, држаче за сапун и пешкир, вешалицу за одлагање

одеће, једну чашу по кревету, један већи и један мањи пешкир по кревету и корпу за отпатке.

Подови у купатилима израђују се од керамичких плочица или другог водоотпорног

материјала који се лако чисти и одржава. У поду мора бити сифон са заштитном решетком.

Зидови у купатилима, до висине од најмање 1,50 м облажу се керамичким плочицама или

другим материјалом који се лако чисти.

Прозори у купатилима су од непровидног стакла или с могућношћу обезбеђења заштите од

погледа споља.

Врата купатила су од чврстог материјала и без стаклених површина.

 

Члан 42.

Угоститељски објекат у коме постоје собе без засебног купатила мора имати на сваких

започетих двадесет кревета без засебног купатила, најмање једну тоалетну групу (одвојени

тоалети за мушкарце и жене) и једно заједничко купатило, одвојено за жене и мушкарце, ако

овим правилником није друкчије одређено.

У угоститељском објекту у коме се на једном спрату налази до десет кревета у собама без

засебног купатила, на сваком спрату мора бити најмање један заједнички тоалет с WC

кабином и претпростором и једно заједничко купатило, а за више од десет кревета у собама

без засебног купатила једна тоалетна група и једно заједничко купатило, одвојено за жене и

мушкарце.

Заједничко купатило има: текућу топлу и хладну воду, туш каду с тушем, вешалицу за

одлагање одеће, држаче сапуна и пешкира и одвојени простор за умивање, ако се

умиваоници не налазе у посебној просторији.

Заједнички тоалет има WC кабину и предпростор опремљене сагласно одредбама члана

24. овог правилника.

 

Члан 43.

Постељина и пешкири мењају се после сваке промене госта, а у случају дужег боравка

истог госта, постељина се мења најмање сваких седам дана, а пешкири најмање сваки трећи

дан.

Собе се чисте и спремају, а санитарни уређаји дезинфикују после сваке промене госта.

 

Члан 44.

Стамбене зграде, односно станови у којима се туристима изнајмљују собе, као и куће и

станови за одмор морају испуњавати услове из чл. 16, 17, 20. и 26. овог правилника.

 

IV. КАТЕГОРИЗАЦИЈА УГОСТИТЕЉСКИХ ОБЈЕКАТА

1. Услови и начин категоризације

 

Члан 45.

Угоститељски објекти који подлежу обавези категоризације јесу: хотел, мотел, пансион,

туристички апартман, камп, кућа и стан за одмор и соба за изнајмљивање из групе

11

угоститељских објеката за смештај и ресторан из члана 9. овог правилника, из групе

угоститељских објеката за исхрану и пиће.

Објекат који не испуњава минималне услове прописане овим правилником за најнижу

категорију одређене врсте угоститељског објекта, не може пословати под називом хотел,

мотел, пансион, туристички апартман, камп, односно ресторан.

Угоститељски објекти из става 1. овог члана категоришу се према условима у погледу

уређења, опреме и услуга које ти објекти морају испуњавати (обавезни елементи) и других

услова којима располажу (изборни елементи).

Из групе изборних елемената угоститељски објекат, осим туристичког апартмана у оквиру

апартманског насеља и собе за изнајмљивање, мора остварити најмањи број бодова

прописаних за одређену врсту, односно категорију објекта.

Ако угоститељски објекат ниже категорије не оствари прописани број водова на основу

изборних елемената, недостајући број бодова може остварити по основу обавезних

елемената прописаних за објекте више категорије.

 

Члан 46.

Категорија угоститељског објекта означава се одговарајућим бројем звездица.

Угоститељски објекти разврставају се у категорије на следећи начин:

 

1. Хотел:

- прва категорија пет звездица;

- друга категорија четири звездице;

- трећа категорија три звездице;

- четврта категорија две звездице;

- пета категорија једна звездица.

2. Мотел:

- прва категорија три звездице;

- друга категорија две звездице;

- трећа категорија једна звездица.

3. Пансион:

- прва категорија три звездице;

- друга категорија две звездице;

- трећа категорија једна звездица.

12

4. Туристички апартман:

- прва категорија пет звездица;

- друга категорија четири звездице;

- трећа категорија три звездице;

- четврта категорија две звездице;

- пета категорија једна звездица.

 

Туристички апартман с пет звездица може имати назив туристичка резиденција.

 

5. Камп:

- прва категорија четири звездице;

- друга категорија три звездице;

- трећа категорија две звездице;

- четврта категорија једна звездица.

6. Кућа и стан за одмор:

- прва категорија чет

Pravilnik o sadržini Registra turizma

На основу члана 117. став 4. Закона о туризму („Службени гласник РС”, број 36/09), Министар економије и регионалног развоја доноси

 

ПРАВИЛНИК

о садржини Регистра туризма

 

1. Основне одредбе

 

Члан 1.

Овим правилником ближе се прописује садржина Регистра туризма (у даљем тексту: Регистар).

Регистар садржи податке који се региструју и податке који се евидентирају.

 

Члан 2.

Подаци који се региструју односе се на податке о:

1) туристичким агенцијама организаторима туристичког путовања (у даљем тексту: организатори путовања) и

2) туристичким агенцијама посредницима у продаји туристичког путовања (у даљем тексту: посредници).

Подаци који се евидентирају односе се на:

1) туристичка места;

2) угоститеље;

3) категорисане и некатегорисане угоститељске објекте;

4) пружаоце наутичких услуга;

5) категорисане и некатегорисане објекте наутичког туризма;

6) пружаоце ловнотуристичких услуга;

7) категорисане и некатегорисане објекте ловног туризма;

8) туристичке водиче;

9) локалне туристичке водиче;

10) туристичке пратиоце;

11) привредне субјекте који пружају услуге изнајмљивања возила (рент-а цар) и услуге изнајмљивања возила са услугама возача (лимо сервице);

12) лица која пружају услуге у домаћој радиности;

13) лица која пружају услуге у сеоским туристичким домаћинствима.

 

Члан 3.

Регистар садржи и преузете податке о субјектима из члана 2. овог правилника који су регистровани, односно евидентирани у другим регистрима у складу са посебним законима (у даљем тексту: одговарајући регистар).

Подаци из става 1. овог члана евидентирају се у Регистар, а нарочито се односе на:

1) статус субјекта у одговарајућем регистру;

2) пуно пословно име;

3) правну форму, односно облик организовања субјекта који обавља привредну делатност;

4) матични број;

5) седиште;

6) ПИБ;

7) бројеве рачуна у банкама;

8) заступнике субјекта;

9) огранке привредних друштава и других домаћих правних лица, односно на просторе ван пословног седишта предузетника.

 

2. Подаци који се региструју

 

2.1. Подаци о организатору путовања

 

Члан 4.

У Регистар се региструју подаци који се односе на издавање лиценце, одузимање лиценце и брисање организатора путовања из Регистра.

У Регистар се на захтев организатора путовања региструју и подаци који се односе на интернет страну, адресу електронске поште, број телефона, факса и друге сличне податке о организатору путовања.

Подаци који се односе на издавање лиценце су подаци о:

1) руководиоцу: име и ЈМБГ, односно број пасоша уколико је руководилац страно физичко лице, границе његових овлашћења, стручна спрема, податак о страном језику који познаје и други подаци из члана 50. Закона;

2) полиси осигурања: подаци о осигуравачу, број полисе под којим је издата, скаденца, врста полисе, подаци о реосигурању уколико постоји, износ премије осигурања, максимална сума осигурања по сваком осигураном случају, укупна максимална сума осигурања, време трајања полисе;

3) датуму и броју акта којим се издаје лиценца;

4) броју лиценце;

5) општим условима путовања.

Подаци који се односе на одузимање лиценце су подаци о:

1) датуму и броју акта којим се одузима лиценца;

2) основу одузимања лиценце.

Подаци који се односе на брисање организатора путовања из Регистра су подаци о:

1) датуму брисања;

2) основу брисања.

 

2.2. Посредници

 

Члан 5.

У Регистру се региструју подаци који се односе на издавање лиценце, одузимање лиценце и брисање посредника из Регистра.

У Регистар се на захтев посредника региструју и подаци који се односе на интернет страну, адресу електронске поште, број телефона, факса и друге сличне податке о посреднику.

Подаци који се односе на издавање лиценце су подаци о:

1) руководиоцу туристичке агенције: име и ЈМБГ, односно број пасоша уколико је руководилац страно физичко лице, границе његових овлашћења, образовање, податак о страном језику који познаје и други подаци из члана 50. Закона;

2) полиси осигурања: подаци о осигуравачу, број полисе под којим је издата, скаденца, врста полисе, подаци о реосигурању уколико постоји, износ премије осигурања, максимална сума осигурања по сваком осигураном случају, укупна максимална сума осигурања, време трајања полисе;

3) датуму и броју акта којим се издаје лиценца;

4) броју лиценце.

Подаци који се односе на одузимање лиценце су подаци о:

1) датуму и броју акта којим се одузима лиценца;

2) основу одузимања лиценце.

Подаци који се односе на брисање посредника из Регистра су подаци:

1) датуму брисања;

2) основу брисања.

 

3. Подаци који се евидентирају

 

3.1. Подаци о туристичким местима

 

Члан 6.

У Регистар се евидентирају подаци о категорији туристичког места и други подаци у складу са прописом којим се ближе уређују услови и начин одређивања категорије туристичког места и промене категорије.

 

3.2. Подаци о угоститељу и угоститељским објектима

 

Члан 7.

У Регистар се, поред података о угоститељу из члана 3. овог правилника, на захтев угоститеља евидентирају и подаци који се односе на интернет страну, адресу електронске поште, број телефона, факса и други слични подаци о угоститељу и угоститељском објекту у коме угоститељ обавља делатност.

У Регистар се евидентирају подаци о врсти угоститељског објекта (угоститељски објекат за смештај, угоститељски објекат за исхрану и пиће и кетеринг објекат).

Поред података из ст. 1 и 2. овог члана Регистар садржи и податке о минималним техничким и санитарно-хигијенским условима неопходним за обављање угоститељске делатности, о уређењу и опремању угоститељског објекта у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у угоститељском објекту, као и о стандардима за категоризацију угоститељских објеката.

 

3.2.1. Подаци о угоститељским објектима

за смештај

 

Члан 8.

Подаци који се евидентирају о угоститељским објектима за смештај односе се на:

1) врсту објекта за смештај (хотел, мотел, туристичко насеље, камп, пансион, хостел, преноћиште, одмаралиште и други објекти за пружање услуга смештаја);

2) категоризацију објекта за смештај, и то:

– категорија,

– број акта о категоризацији,

– датум издавања акта и датум престанка важења акта,

– подаци о руководиоцу објекта,

– подаци о наложеним мерама, броју, датуму и доносиоцу решења којим су наложене мере на основу овлашћења из закона којим се уређује туризам;

3) некатегорисане објекте за смештај, и то:

– подаци о руководиоцу објекта,

– подаци о наложеним мерама, броју, датуму и доносиоцу решења којим су наложене мере на основу овлашћења из закона којим се уређује туризам;

4) период обављања делатности у објекту (сезонски или током целе године).

 

Члан 9.

У Регистар се евидентирају и други подаци о угоститељском објекту за смештај у складу са прописима о туризму, а нарочито:

1) број смештајних јединица;

2) врста смештајних јединица;

3) опис и структура смештајних јединица;

4) број лежаја;

5) остали садржаји (базен – затворени и отворени, тенис, фитнес, центар, бизнис центар, интернет клуб и приступ интернету, пушачки и непушачки делови објекта, могућност смештаја кућних љубимаца, теретана, фризер, соларијум, масер, касино, сале за семинаре, банкет сала, спортска дворана, спортски терени и игралишта, аутоматска куглана, билијар сала, мини голф, ноћни клуб, ВИП салон, стрељана, и др.);

6) број стално запослених;

7) број привремено запослених;

8) структура запослених (степен образовања (ВИИ, ВИ, В, ИВ, ИИИ) и звање);

9) број паркинг места и опис паркинг места.

 

3.2.2. Подаци о угоститељским објектима

за исхрану

 

Члан 10.

Подаци који се евидентирају о угоститељским објектима за исхрану односе се на:

1) врсту објекта за исхрану (ресторан, кафана, бар, објекат брзе хране и други објекти);

2) наложене мере, број, датум и доносиоца решења којим су наложене мере на основу овлашћења из закона којим се уређује туризам;

3) период обављања делатности у објекту (сезонски или током целе године).

 

Члан 11.

У Регистар се евидентирају и други подаци о угоститељском објекту за исхрану у складу са прописима о туризму, а нарочито:

1) начин услуживања;

2) врста услуге која се пружа;

3) врста јела која се услужује у објекту (домаћа кухиња, интернационална кухиња, посебна врста јела, и друго);

4) број конзумних места;

5) забавни програм.

 

3.2.3. Подаци о кетеринг објектима

 

Члан 12.

Подаци који се евидентирају о кетеринг објектима односе се на:

1) период обављања делатности у објекту (сезонски или током целе године)

2) наложене мере, број, датум и доносиоца решења којим су наложене мере на основу овлашћења из закона којим се уређује туризам.

 

Члан 13.

У Регистар се евидентирају и други подаци о кетеринг објекту у складу са прописима о туризму, а нарочито територија - подручје пружања кетеринг услуга.

 

3.3. Подаци о пружаоцима наутичких услуга и објектима

наутичког туризма

 

Члан 14.

У Регистар се, поред података о пружаоцу наутичких услуга из члана 3. овог правилника, на захтев пружаоца наутичких услуга евидентирају и подаци који се односе на интернет страну, адресу електронске поште, број телефона, факса и други слични подаци о пружаоцу наутичких услуга и објекту наутичког туризма.

Регистар садржи податке о врсти објекта наутичког туризма (прихватни и пловни објекат).

Поред података из ст. 1 и 2. овог члана Регистар садржи и податке о минималним техничким условима у погледу изградње, о уређењу и опремању објеката наутичког туризма у зависности од врсте објекта и услуга које се пружају, као и о стандардима за категоризацију марина.

 

3.3.1. Подаци о прихватним објектима наутичког туризма

 

Члан 15.

Подаци који се евидентирају о прихватним објектима наутичког туризма односе се на:

1) врсту прихватног објекта наутичког туризма (наутичко сидриште, привезиште, туристичко пристаниште, марина и наутичко-туристички центар);

2) категорисани прихватни објекат наутичког туризма – марини, и то:

– категорија,

– број акта о категоризацији,

– датум издавања акта и датум престанка важења акта,

3) наложене мере, број, датум и доносиоца решења којим су наложене мере на основу овлашћења из закона којим се уређује туризам.

 

3.3.2. Подаци о пловним објектима наутичког

туризма

 

Члан 16.

Подаци који се евидентирају о пловним објектима наутичког туризма односе се на:

1) врсту пловног објекта наутичког туризма (рекреативно пловни објекат, излетничко пловни објекат, пловни објекат за панорамско разгледање, туристичка јахта и пловни објекат за туристичко крстарење);

2) наложене мере, број, датум и доносиоца решења којим су наложене мере на основу овлашћења из закона којим се уређује туризам.

 

3.4. Подаци о пружаоцима ловнотуристичких услуга и објектима ловног туризма

 

Члан 17.

У Регистар се, поред података о пружаоцу ловнотуристичких услуга из члана 3. овог правилника, на захтев пружаоца ловнотуристичких услуга евидентирају и подаци који се односе на интернет страну, адресу електронске поште, број телефона, факса и други слични подаци о пружаоцу ловнотуристичких услуга и објекту ловног туризма.

Регистар садржи податке о врсти објекта ловног туризма (ловачка колиба, ловачка кућа и ловачка вила).

Поред података из ст. 1 и 2. овог члана Регистар садржи и податке о минималним техничким условима у погледу изградње, о уређењу и опремању ловнотуристичких објеката у зависности од врсте услуга које могу да се пружају у њима, као и о стандардима, условима и начину пружања и коришћења услуга ловног туризма.

Члан 18.

Подаци који се евидентирају о објектима ловног туризма односе се на:

1) врсту објекта ловног туризма (ловачка колиба, ловачка кућа и ловачка вила);

2) категоризацију објеката ловног туризма:

– категорија,

– број акта о категоризацији,

– датум издавања акта и датум престанка важења акта;

3) наложене мере, број, датум и доносиоца решења којим су наложене мере на основу овлашћења из закона којим се уређује туризам.

 

Члан 19.

У Регистар се евидентирају и други подаци о објекту ловног туризма у складу са прописима о туризму, а нарочито:

1) врста услуге која се пружа;

2) број, врста и опис смештајних јединица (собе, апартмани и спаваонице);

3) број конзумних места.

 

3.5. Подаци о туристичким водичима

 

Члан 20.

Подаци који се евидентирају о туристичким водичима односе се на:

1) личне податке (име, презиме, ЈМБГ, пребивалиште);

2) број уверења о положеном стручном испиту за туристичког водича и подаци из тог уверења;

3) податке о легитимацији (број и датум издавања);

4) податак о познавању страног језика;

5) специфична знања.

 

3.6. Подаци о локалним туристичким водичима

 

Члан 21.

Подаци који се евидентирају о локалним туристичким водичима, односе се на:

1) личне податке (име, презиме, ЈМБГ, пребивалиште);

2) број уверења о положеном стручном испиту за локалног туристичког водича и подаци из тог уверења;

3) податке о легитимацији (број и датум издавања);

4) податак о познавању страног језика.

 

3.7. Подаци о туристичким пратиоцима

 

Члан 22.

Подаци који се евидентирају о туристичким пратиоцима, односе се на:

1) личне податке (име, презиме, ЈМБГ, пребивалиште);

2) број уверења о положеном стручном испиту за туристичког пратиоца и подаци из тог уверења;

3) податке о легитимацији (број и датум издавања);

4) податак о познавању страног језика.

 

3.8. Подаци о привредним субјектима који пружају услуге

изнајмљивања возила (рент-а цар)

 

Члан 23.

У Регистар се, поред података о привредним субјектима који пружају услуге изнајмљивања возила (рент-а цар) из члана 3. овог правилника, евидентирају и подаци о наложеним мерама, броју, датуму и доносиоцу решења којим су наложене мере на основу овлашћења из закона којим се уређује туризам.

На захтев привредног субјекта који пружа услуге изнајмљивања возила (рент-а цар), у Регистар се евидентирају и подаци који се односе на интернет страну, адресу електронске поште, број телефона, факса и други слични подаци о том привредном субјекту.

 

3.9. Подаци о привредним субјектима који пружају услуге

изнајмљивања возила са услугама возача (лимо сервице)

 

Члан 24.

У Регистар се, поред података о привредним субјектима који пружају услуге изнајмљивања возила са услугама возача (лимо сервице) из члана 3. овог правилника, евидентирају и подаци о наложеним мерама, броју, датуму и доносиоцу решења којим су наложене мере на основу овлашћења из закона којим се уређује туризам.

На захтев привредног субјекта који пружа услуге изнајмљивања возила са услугама возача (лимо сервице), у Регистар се евидентирају и подаци који се односе на интернет страну, адресу електронске поште, број телефона, факса и други слични подаци о том привредном субјекту.

 

3.10. Подаци о лицима која пружају услуге у домаћој радиности и о објектима у којима се се пружају услуге у домаћој радиности

 

Члан 25.

Подаци о физичком лицу које пружа услуге у домаћој радиности односе се на:

1) личне податке;

2) пребивалиште;

3) контакт телефон.

На захтев физичког лица из става 1. овог члана, у Регистар се евидентирају и подаци који се односе на интернет страну, адресу електронске поште, број телефона, факса и други слични подаци о том физичком лицу.

Поред података из ст. 1 и 2. овог члана Регистар садржи и податке о минималним техничким и санитарно-хигијенским условима за обављање услуга у домаћој радиности, о уређењу и опремању тог угоститељског објекта у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том објекту и врсте угоститељских објеката.

 

Члан 26.

Подаци о угоститељским објектима у којима се пружају услуге у домаћој радиности односе се на:

1) адресу угоститељског објекта;

2) врсту објекта за смештај (кућа, апартман или соба);

3) податке о категорисаном објекту за смештај (категорија, број акта о категоризацији, датум издавања акта и датум престанка важења акта, смештајни капацитети - до 30 лежајева);

4) наложене мере, број, датум и доносиоца решења којим су наложене мере на основу овлашћења из закона којим се уређује туризам.

У Регистар се евидентирају и други подаци о угоститељском објекту из става 1. овог члана, у складу са прописима о туризму, а нарочито:

1) податак о уговору закљученим са локалном туристичком организацијом, туристичком агенцијом или привредним субјектом преко ког се издају куће, апартмани или собе;

2) подаци о тој туристичкој организацији, туристичкој агенцији или привредном субјекту.

 

3.11. Подаци о лицима која пружају угоститељске услуге

у сеоском туристичком домаћинству и о објектима у којима се пружају услуге сеоском туристичком домаћинству

 

Члан 27.

Подаци о физичком лицу које пружа угоститељске услуге у сеоском туристичком домаћинству односе се на:

1) личне податке;

2) пребивалиште;

3) контакт телефон.

На захтев физичког лица из става 1. овог члана, у Регистар се евидентирају и подаци који се односе на интернет страну, адресу електронске поште, број телефона, факса и други слични подаци о том физичком лицу.

Поред података из ст. 1 и 2. овог члана, Регистар садржи и податке о минималним техничким и санитарно - хигијенским условима за обављање угоститељских услуга у сеоском домаћинству, о уређењу и опремању угоститељског објекта у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у угоститељском објекту и врсте угоститељских објеката.

 

Члан 28.

Подаци о угоститељским објектима у којима се пружају услуге у сеоском туристичком домаћинству односе се на:

1) место и адресу сеоског туристичког домаћинства;

2) смештајне капацитете;

3) наложене мере, број, датум и доносиоца решења којим су наложене мере на основу овлашћења из закона којим се уређује туризам.

У Регистар се евидентирају и други подаци о угоститељском објекту из става 1. овог члана, у складу са прописима о туризму, а нарочито:

1) податак о уговору закљученим са локалном туристичком организацијом, туристичком агенцијом или привредним субјектом преко ког се издају објекти у којима се пружају услуге у сеоском туристичком домаћинству;

2) подаци о тој туристичкој организацији, туристичкој агенцији или привредном субјекту.

 

4. Завршна одредба

 

Члан 29.

Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

Број 300-110-00-245/2009-16

У Београду, 14. јануара 2010. године

Министар,

Млађан Динкић, с.р.