ЗАКОН О ТУРИЗМУ
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
1. Предмет уређења
Члан 1.
Овим законом уређују се: услови и начин планирања и развоја туризма; туристичке
организације за промоцију туризма; туристичке агенције; угоститељска делатност; наутичка делатност; ловнотуристичка делатност; услуге у туризму; такса, накнада и пенали у туризму;
Регистар туризма; друга питања од значаја за развој и унапређење туризма.
2. Начела
Члан 2.
Уређење односа у области туризма заснива се на начелима:
1) интегралног развоја туризма и пратећих делатности, као чинилаца укупног привредног и
друштвеног развоја, којим се у складу са законом обезбеђује спровођење међусобно
усаглашених планова и програма;
2) одрживог развоја туризма као усклађеног система техничко-технолошких, економских и
друштвених активности, који се заснива на економском развоју, очувању природних и
културних добара, очувању и развоју локалне заједнице;
3) повећања ефикасности и одговорности у области коришћења, управљања, заштите и
унапређења туристичког простора;
4) обезбеђивања јединствених стандарда за пружање услуга у туризму;
5) заштите националне економије, корисника туристичког производа и туристичких
професија;
6) партнерског односа приватног и јавног сектора и цивилног друштва код планирања,
обликовања и пласмана туристичког производа на тржишту;
7) обезбеђивања јединствене, јавне и електронске евиденције регистрованих и
евидентираних података из области туризма.
3. Појмови
Члан 3.
Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
1) излет јесте унапред припремљена комбинација две или више туристичких услуга
(превоз и друге туристичке услуге) у трајању краћем од 24 сата, која не укључује ноћење, а
које организатор путовања или посредник нуди на продају и продаје по јединственој цени;
2) ловнотуристичка делатност јесте пружање услуга прихвата и смештаја, припремања и
услуживања хране, пића и напитака у објектима ловног туризма, организовања лова, као и
пружање других услуга за потребе ловног туризма ловцима - туристима;
3) место за одмор (ризорт) јесте део туристичког простора, туристичког места или
насељеног места које представља интегрисану и функционалну целину објеката и других
садржаја за смештај и боравак туриста без сталних становника, са изграђеним објектима
туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре;
2
4) наутичка делатност јесте пружање услуга у прихватним и пловним објектима наутичког
туризма, као и пружање других услуга за потребе наутичког туризма;
5) пловни објекат наутичког туризма јесте објекат са техничким карактеристикама
предвиђеним за наутичко-туристичке активности;
6) пратећа делатност јесу делатност саобраћајна, делатност трговине, пољопривредна
делатност, занатство и комуналне делатности;
7) прихватни објекат наутичког туризма јесте објекат који је инсталисан на обали и води,
а служи за прихват, снабдевање, чување, одржавање и поправку пловних објеката који се
користе у туристичке сврхе као и за пружање услуга наутичарима;
8) Регистар туризма јесте јединствена, електронска, централна, јавна база података о
регистрованим и/или евидентираним субјектима који обављају послове из области туризма, а
који су регистровани или евидентирани у складу са прописима, као и о другим подацима који
се региструју или евидентирају у складу са овим законом;
9) Регистратор туризма јесте лице које води Регистар туризма у складу са овим законом
и другим прописима;
10) смештајна јединица јесте скуп опремљених просторија унутар угоститељског објекта за
смештај која се ставља на располагање кориснику;
11) стратегијски мастер план јесте комплексан, истраживачки и свеобухватан плански
документ којим се на основу Стратегије развоја туризма Републике Србије утврђују циљеви,
програми и планови раста и развоја туризма, инвестиције у туризму, планови маркетинга и
конкурентности, као и мере за њихово спровођење, за одређену туристичку дестинацију;
12) туристичка агенција јесте привредно друштво, предузетник или огранак другог
домаћег или страног правног лица које обавља делатност туристичких агенција под условима
прописаним овим законом, ради стицања добити;
13) туристичка атракција јесте нарочито привлачно обележје туристичке дестинације,
природног или друштвеног карактера у оквиру туристичког простора;
14) туристичка група јесте организована група од 15 до 75 туриста којој туристичка
агенција организатор путовања по унапред утврђеном програму пружа туристичку услугу;
15) туристичка дестинација јесте одредиште туристичког путовања које својом
опремљеношћу омогућава прихват и боравак туриста;
16) туристичка инфраструктура јесу објекти за информисање, предах, снабдевање,
рекреацију, едукацију и забаву туриста, и то: скијалишта, купалишта и плаже, тематски и
забавни паркови, туристички информативни центри, центри за прихват туриста и посетилаца,
одморишта поред путева, објекти наутичког туризма, терени за голф, тенис терени, отворени
и затворени објекти спортске рекреације, мале вештачке акумулације са купалиштем, базени
за купање, велнес објекти, забавно рекреативне стазе и путеви (трим стазе, стазе здравља,
видиковци, панорамски путеви, бициклистичке стазе, пешачке стазе, стазе за моторне санке и
слично), уређене обале река и језера, објекти за посматрање природних реткости, објекти за
предах и краће задржавање туриста, објекти за авантуристичке активности и друго;
17) туристичка локација јесте ужа, саобраћајно повезана и инфраструктурно опремљена
просторно-технолошка целина, која садржи једну или више туристичких атракција;
18) туристичка супраструктура јесу угоститељски објекти као и галерије, изложбени,
конгресни и забавни објекти који су у непосредној вези са угоститељским објектима и
објектима спортско рекреативног садржаја или са њима чине јединствену целину;
19) туристички аниматор јесте физичко лице које планира и остварује забавне, културне,
спортско рекреативне и друге програме којима организује слободно време туриста;
20) туристички водич јесте физичко лице које, по унапред утврђеном програму, пружа
туристима услуге вођења, показивања и стручног објашњавања природних, културно-
историјских, археолошких, етнографских, привредних и других знаменитости;
21) туристички пратилац јесте физичко лице које прати туристичку групу и обавља
оперативно техничке послове од почетка путовања до одредишта и назад;
22) туристички производ јесте скуп међузависних елемената који се у пракси организује
као посебан вредносни ланац који чине материјални производи и услуге, природне вредности
и културна добра, туристичке атракције, туристичка супраструктура и туристичка
инфраструктура;
3
23) туристички простор јесте јединствена и недељива географска и функционална
целина природних и створених ресурса и вредности од значаја за туризам;
24) туристичко место јесте организациона и функционална целина са формираном
туристичком понудом, природним вредностима, културним добрима и другим знаменитостима
значајним за туризам, комуналном, саобраћајном и туристичком инфраструктуром, као и
објектима и другим садржајима за смештај и боравак туриста;
25) туристичко путовање јесте унапред припремљена комбинација две или више
туристичких услуга (превоз, смештај и друге туристичке услуге) у трајању дужем од 24 сата
или у краћем трајању ако укључује једно ноћење, као и вишедневни боравак који укључује
само услугу смештаја у одређеним терминима или временском трајању које туристичка
агенција организатор путовања односно туристичка агенција посредник нуди на продају и
продаје по јединственој цени;
26) угоститељ јесте привредно друштво, предузетник или огранак другог домаћег или
страног правног лица које обавља угоститељску делатност;
27) угоститељска делатност јесте пружање услуга смештаја, припремање и услуживање
хране, пића и напитака у угоститељском објекту, као и припремање хране и достављање
корисницима за потрошњу на другом месту;
28) угоститељски објекат јесте функционално повезан, посебно уређен и опремљен
простор који испуњава прописане минималне техничке и санитарно-хигијенске услове за
пружање угоститељских услуга, односно за обављање угоститељске делатности;
29) стандарди јесу услови и мерила у погледу уређења и опремљености објекта, квалитета
пружања услуга и претежног садржаја услуга и одржавања објекта.
II. ПЛАНИРАЊЕ И РАЗВОЈ ТУРИЗМА
Члан 4.
Планирање и развој туризма обухвата: интегрално планирање развоја туризма и пратећих
делатности (у даљем тексту: интегрално планирање); проглашење и одрживо коришћење
туристичког простора; послове од посебног значаја за развој туризма; категоризацију
туристичког места и спровођење подстицајних мера за развој туризма.
1. Интегрално планирање
1.1. Врсте планских докумената
Члан 5.
Планска документа су:
1) Стратегија развоја туризма Републике Србије;
2) Стратегијски мастер план;
3) Стратегијски маркетинг план;
4) програм развоја туристичких производа;
5) програм развоја туризма;
6) програм промотивних активности.
Планска документа из става 1. тач. 2) до 6) овог члана морају бити усаглашена са
Стратегијом развоја туризма Републике Србије.
Члан 6.
Планска документа из члана 5. став 1. тач. 1), 2), 4) и 5) овог закона садрже текстуални део
и графички приказ који представља целину планских решења и израђују се у аналогном и
дигиталном облику.
4
Министар надлежан за послове туризма (у даљем тексту: министар), ближе прописује
садржину и начин израде планских докумената из члана 5. став 1. тач. 1), 2), 4) и 5) овог
закона, као и студије оправданости за проглашење туристичког простора.
1 . 1 . 1 . С т р а т е г и ј а р а з в о ј а т у р и з м а Р е п у б л и к е С р б и ј е
Члан 7.
Стратегија развоја туризма Републике Србије (у даљем тексту: Стратегија), доноси се за
територију Републике Србије.
Стратегијом се одређују дугорочни циљеви планирања и развоја туризма у складу са
укупним економским, социјалним, еколошким и културно-историјским развојем.
Стратегија садржи нарочито:
1) анализу постојећег стања и досадашњег степена развоја туризма;
2) упоредну анализу туризма конкурентских земаља;
3) предности и недостатке туризма Републике Србије;
4) циљеве развоја туризма;
5) визију развоја туризма;
6) избор приоритетних туристичких производа;
7) предлог приоритетних туристичких дестинација;
8) анализу утицаја на културно наслеђе и природна добра;
9) предлог политике развоја туризма;
10) предлог инвестиција;
11) план конкурентности.
Стратегију доноси Влада на предлог министарства надлежног за послове туризма (у даљем
тексту: министарство).
Стратегија се доноси за период од 10 година.
Члан 8.
Стратегија се реализује путем Стратегијског мастер плана, Стратегијског маркетинг плана,
програма развоја туристичких производа, као и просторних и урбанистичких планова
израђених и донетих у складу са законом.
1 . 1 . 2 . С т р а т е г и ј с к и м а с т е р п л а н
Члан 9.
Стратегијски мастер план се доноси за приоритетну туристичку дестинацију.
Стратегијски мастер план доноси Влада на предлог министарства.
Стратегијски мастер план нарочито садржи:
1) техничку оцену посматраног подручја, земљишних основа и укупну процену капацитета
туристичке локације у оквиру туристичке дестинације;
2) концепт развоја у погледу размештаја и могуће локације објеката, као и процену
потенцијала потребних капацитета;
3) физички мастер план са основним елементима могућег размештаја објеката туристичке
инфраструктуре, туристичке супраструктуре и саобраћајне мреже;
4) пословни мастер план са економском евалуацијом туристичке инфраструктуре,
туристичке супраструктуре, саобраћајне мреже и комуналне инфраструктуре, као и проценом
економске оправданости појединачних и укупних инвестиција.
1 . 1 . 3 . С т р а т е г и ј с к и м а р к е т и н г п л а н и п р о г р а м п р о м о т и в н и х
а к т и в н о с т и
5
Члан 10.
Стратегијски маркетинг план се доноси за територију Републике Србије.
Стратегијски маркетинг план доноси Влада на предлог министарства.
Стратегијски маркетинг план нарочито садржи:
1) анализу маркетинг система Републике Србије;
2) анализу конкурентских маркетинг стратегија;
3) маркетинг план;
4) позиционирање Републике Србије као туристичке дестинације;
5) маркетинг план туристичких производа;
6) мисију и организацију маркетинг система Републике Србије.
У складу са Стратегијским маркетинг планом, аутономна покрајина и јединица локалне
самоуправе доносе своје програме промотивних активности.
1 . 1 . 4 . П р о г р а м р а з в о ј а т у р и с т и ч к о г п р о и з в о д а
Члан 11.
Програм развоја туристичког производа је плански документ којим се ближе одређује развој
приоритетних туристичких производа утврђених Стратегијом и то: градски одмори, кружна
путовања, пословни туризам, здравствени туризам, планински и језерски туризам, наутички
туризам, манифестације, конгреси и други догађаји, рурални туризам и специјални интереси.
Програм развоја туристичког производа доноси Влада на предлог министарства.
1 . 1 . 5 . П р о г р а м р а з в о ј а т у р и з м а
Члан 12.
Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, у оквиру својих надлежности
утврђених законом којим се уређује локална самоуправа и посебним законом, доносе програм
развоја туризма у складу са Стратегијом.
1 . 1 . 6 . Пр о с т о р н и и у р б а н и с т и ч к и п л а н о в и
Члан 13.
Полазну основу за израду просторних и урбанистичких планова у приоритетној туристичкој
дестинацији и туристичком простору представља Стратегијски мастер план.
У просторним и урбанистичким плановима који се односе на подручја која су проглашена за
туристички простор утврдиће се услови за изградњу објеката туристичке инфраструктуре, а у
месту за одмор у оквиру туристичког простора и услови за изградњу објеката туристичке
супраструктуре.
Услове из става 2. овог члана одређује министарство на захтев органа надлежног за
припрему и доношење просторног односно урбанистичког плана.
2. Проглашење и одрживо коришћење туристичког простора
2.1. Проглашење туристичког простора
6
Члан 14.
Простор који због својих карактеристика, вредности и приоритетне туристичке намене
захтева посебан режим организације, уређења, коришћења и заштите или се на њему
предвиђа изградња објеката од националног интереса, Влада, на предлог министарства,
проглашава као туристички простор.
Акт о проглашењу туристичког простора из става 1. овог члана нарочито садржи: назив и
опис туристичког простора, површину, опис и графички приказ граница, циљеве проглашења,
кључне туристичке атракције, податке о власништву и попис катастарских парцела, обавезе у
погледу развоја туризма, других облика коришћења простора, као и назив и седиште субјекта
коме се поверава управљање туристичким простором (у даљем тексту: управљач туристичког
простора).
Управљач туристичког простора може бити постојећа јавна служба или привредно друштво
које је основано за обављање делатности у области туризма, и то од стране јавног предузећа,
односно Републике Србије, аутономне покрајине, општине, града или града Београда и у коме
је капитал тог оснивача већински.
Управљање туристичким простором може се актом из става 2. овог члана поверити другом
правном лицу, које се одређује по спроведеном поступку јавног оглашавања или
прикупљањем понуда.
На поступак из става 4. овог члана сходно се примењују одредбе закона којим се уређују
јавне набавке.
На делу подручја туристичког простора које истовремено представља подручје заштићеног
природног или непокретног културног добра примењују се режими заштите и унутрашњи ред у
складу са прописима којима се уређује очување и коришћење тих добара.
Члан 15.
Поступак за проглашење туристичког простора покреће се предлогом за проглашење
туристичког простора, који припрема министарство, у складу са Стратегијским мастер планом
и студијом оправданости за проглашење туристичког простора.
Студија оправданости за проглашење туристичког простора је саставни део предлога за
проглашење туристичког простора.
Предлог из става 1. овог члана нарочито садржи: податке о природним и створеним
вредностима, ресурсима и потенцијалима, социо-економским карактеристикама, циљевима,
стању и потребама заштите животне средине и културних добара, преглед постојеће планске
и развојне документације од значаја за развој туризма, анализу постојећег стања развоја
туризма, податке о инфраструктурном потенцијалу туристичког подручја, идентификацију и
процену вредности туристичких атракција, идентификацију и процену кључних туристичких
производа, као и друге податке у складу са одредбама члана 14. став 2. овог закона.
Предлог из става 1. овог члана ставља се на јавни увид у једном дневном листу који се
дистрибуира на целој територији Републике Србије и у локалном листу јединице локалне
самоуправе на чијој територији се налази туристички простор и траје 15 дана од дана
објављивања у дневном листу.
О стављању предлога из става 1. овог члана на јавни увид стара се министарство које о
извршеном јавном увиду саставља извештај који садржи податке о извршеном јавном увиду,
са свим примедбама и ставовима по свакој примедби. Извештај о извршеном јавном увиду
саставни је део предлога из става 1. овог члана.
Члан 16.
После спроведеног поступка јавног увида, предлог за проглашење туристичког простора, са
извештајем из члана 15. став 6. овог закона министарство доставља Влади ради доношења
акта о проглашењу туристичког простора.
2.2. Управљање и развој туристичког простора
Члан 17.
7
Јединица локалне самоуправе може уговором да повери управљачу туристичког простора
послове обезбеђивања услова за уређивање, коришћење, унапређење и заштиту
грађевинског земљишта и послове координације на одржавању комуналног реда и чистоће у
туристичком простору.
Члан 18.
Управљач туристичког простора доноси програме и друга акта којима се регулише ближи
оквир режима, развоја и коришћења, као и мере заштите туристичког простора.
Управљач туристичког простора:
1) обезбеђује услове за уређивање, коришћење, унапређивање и заштиту грађевинског
земљишта;
2) координира активности правних и физичких лица који обављају послове у области
туризма и пратећих делатности;
3) кородинира развој пројеката туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре на
принципима одрживог развоја;
4) стара се о наменској употреби државне имовине ради квалитетне валоризације ресурса;
5) управља грађевинским земљиштем и стара се о непокретностима које су му дате на
коришћење;
6) стара се о месту постављања и начину истицања туристичке сигнализације;
7) доноси програме и акта који се односе на вршење послова управљања;
8) обавља и друге послове, у складу са законом и актом о проглашењу туристичког
простора.
Члан 19.
Управљач туристичког простора има право прече куповине непокретности на подручју
туристичког простора.
Ако се туристички простор у целини или делом налази на подручју националног парка,
управљач туристичког простора нема право прече куповине непокретности на том
туристичком простору, односно на том делу туристичког простора.
2.3. Коришћење туристичког простора
Члан 20.
Непокретности у државној својини на којима је носилац права коришћења управљач
туристичког простора могу се, ради изградње објеката туристичке инфраструктуре и
туристичке супраструктуре, дати у закуп другом лицу јавним надметањем или прикупљањем
писмених понуда.
Управљач туристичког простора, на основу претходно урађене студије изводљивости,
припрема потребну документацију за давање у закуп непокретности из става 1. овог члана.
Документација из става 2. овог члана нарочито садржи: врсту непокретности и површину
која се даје у закуп, врсту објеката туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре
који се приводе намени у складу са планским документом у смислу закона којим се уређује
планирање и изградња, услове и време закупа непокретности, као и обавезе у погледу
очувања, развоја и одрживог коришћења туристичког простора.
Управљач туристичког простора доставља министарству извештај о спроведеном поступку
јавног надметања или прикупљања писмених понуда из става 1. овог члана, који садржи и
предлог за избор најповољнијег понуђача.
Акт о давању непокретности у закуп доноси Влада на предлог министарства.
Члан 21.
Привредно друштво, друго правно и физичко лице за коришћење туристичког простора
плаћају накнаду.
Накнада из става 1. овог члана плаћа се за:
8
1) коришћење посебно уређених терена за поједине намене коришћења (паркирање,
рекреацију, спорт, постављање реклама, постављање забавних објеката, и друго);
2) постављање привремених објеката за туризам и трговину;
3) улазак у туристички простор.
Средства остварена од накнаде из става 1. овог члана приход су управљача туристичког
простора.
Висину и начин плаћања накнаде из става 1. овог члана одређује управљач туристичког
простора уз сагласност Владе.
2.4. Место за одмор
Члан 22.
Место за одмор у оквиру туристичког простора организује се и развија у складу са
Стратегијским мастер планом, просторним и урбанистичким планом.
Објекти туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре у месту за одмор које се
налази у туристичком простору сматрају се објектима од јавног интереса.
3. Послови од посебног значаја за развој туризма
Члан 23.
Послови од посебног значаја за развој туризма су:
1) израда пројеката о непокретностима;
2) истраживање, развој и израда елабората о одрживом коришћењу и управљању
туристичким простором;
3) израда студије изводљивости и концепта развоја туристичке локације, односно
просторно-технолошке целине од значаја за туристички развој;
4) управљање пројектима туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре од
значаја за развој туризма;
5) управљање местом за одмор као целовитим ресурсом уз обезбеђење заједничке
промоције и продаје туристичког производа места за одмор, уређење простора, заштите
животне средине, туристичке сигнализације и слично;
6) финансирање и реализација пројеката изградње и уређења грађевинског земљишта и
пројеката изградње туристичке инфраструктуре у циљу реализације туристичких пројеката;
7) финансирање пројеката туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре и
управљање објектима туристичке супраструктуре.
Члан 24.
Послове из члана 23. овог закона може да обавља постојеће привредно друштво које је
регистровано у Регистру привредних субјеката за обављање делатности у оквиру које су ти
послови и које испуњава услове за обављање те делатности у смислу закона којим се уређује
правни положај привредних друштава, када му надлежни орган повери обављање тих
послова.
Испуњеност услова из става 1. овог члана утврђује Влада.
Ако ниједно од постојећих привредних друштава не испуњава услове из става 1. овог члана
за обављање послова из члана 23. овог закона, Влада оснива националну туристичку
корпорацију као привредно друштво.
4. Категоризација туристичког места
Члан 25.
9
Категоризација туристичког места врши се на основу обима туристичког промета, степена
изграђености туристичке, комуналне и саобраћајне инфраструктуре и туристичке
супраструктуре.
Категоризација туристичких места врши се разврставањем тих места у четири категорије,
које се означавају римским бројевима од I до IV.
Министар прописује ближе услове за одређивање категорије туристичког места, начин
одређивања и промене категорије, као и врсту података о туристичким местима који се
евидентирају у Регистру туризма.
Члан 26.
Захтев за категоризацију туристичког места подноси јединица локалне самоуправе
министарству.
Испуњеност прописаних услова за разврставање туристичког места у категорију проверава
Комисија за категоризацију туристичких места, коју образује министар (у даљем тексту:
Комисија).
Комисија сачињава записник о свом раду и доставља га министру са предлогом за
разврставање туристичког места у одговарајућу категорију.
Разврставање туристичког места у категорију врши се решењем које доноси министар и
важи три године од дана достављања решења подносиоцу захтева.
Решење из става 4. овог члана коначно је.
5. Подстицајне мере
Члан 27.
Ради усмеравања и подстицања развоја туризма у буџету Републике Србије обезбеђују се
средства за:
1) учешће у финансирању израде стратегијских мастер планова, програма развоја
туристичких производа, програма развоја туризма, студија изводљивости туристичких
пројеката, урбанистичких планова туристичких места и места за одмор;
2) учешће у финансирању промотивних активности туристичких дестинација и туристичких
места, као и туристичко-културних и туристичких манифестација у земљи и иностранству;
3) учешће у финансирању израде пројекта заштите природе, животне средине, природних
ресурса и културне баштине туристичког места;
4) подстицање изградње туристичке инфраструктуре, туристичке супраструктуре, спортско-
рекреативних и других пратећих садржаја јавног карактера значајних за унапређење
квалитета туристичке понуде;
5) унапређење постојеће туристичке понуде и интензивирање њеног коришћења.
Члан 28.
Право коришћења средстава из члана 27. овог закона имају корисници који обезбеде
сопствено учешће, изузев корисника из неразвијених подручја која за средства из члана 27.
овог закона не морају да обезбеде сопствено учешће.
Захтев за коришћење средстава садржи нарочито: основне податке о подносиоцу захтева,
основне податке о пројекту, план финансирања пројекта и време реализације пројекта.
Министар доноси решење о преносу наменских средстава из буџета Републике Србије,
односно закључује уговор о коришћењу подстицајних средстава.
Решење односно уговор о коришћењу подстицајних средстава нарочито садржи износ и
намену буџетских средстава, висину учешћа сопствених средстава корисника, динамику
преноса буџетских средстава, као и обавезу редовног извештавања министарства о утрошку
средстава.
Влада ближе прописује услове и начин доделе и коришћења средстава из става 1. овог
члана.
III. ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ПРОМОЦИЈУ ТУРИЗМА
10
Члан 29.
Промоцију туризма обављају: Туристичка организација Србије, туристичка организација
аутономне покрајине и туристичка организација јединице локалне самоуправе.
Промоцију туризма могу обављати и туристичке организације регије које оснивају две или
више јединица локалне самоуправе.
Члан 30.
Туристичке организације из члана 29. овог закона послују у складу са прописима којима се
уређују јавне службе.
У погледу права, обавеза и одговорности запослених у туристичким организацијама из
става 1. овог члана, примењују се прописи који се односе на установе из области јавних
служби.
Члан 31.
Средства за рад туристичких организација за промоцију туризма обезбеђују се из:
1) прихода остварених обављањем делатности и из других сопствених прихода;
2) донација, прилога и спонзорстава домаћих и страних правних и физичких лица;
3) средстава буџета Републике Србије;
4) средстава буџета аутономне покрајине;
5) средстава буџета јединица локалне самоуправе,
6) других извора, у складу са законом.
1. Туристичка организација Србије
Члан 32.
За обављање послова промоције туризма, координације активности туристичких
организација, привредних и других субјеката у туризму на територији Републике Србије
оснива се Туристичка организација Србије (у даљем тексту: ТОС).
Седиште ТОС-а је у Београду.
Члан 33.
ТОС обавља послове:
1) промоције туризма Републике Србије;
2) координације активности туристичких организација, привредних и других субјеката у
туризму, који делују непосредно и посредно на промоцији туризма;
3) припреме и реализације годишњих планова и програма промотивних активности;
4) организовања истраживања туристичких тржишта за потребе промоције туризма
Републике Србије;
5) истраживања тржишта у области конгресних, сајамских, спортских и културних догађања;
6) обезбеђивања информативно-пропагандног материјала којим се промовишу туристичке
вредности (штампане публикације, аудио и видео промотивни материјал, интернет
презентација, сувенири итд.);
7) формирања и развијања јединственог туристичко-информационог система и његовог
повезивања са другим информационим системима у земљи и иностранству;
8) прикупљања свих врста туристичких информација ради обавештавања јавности као и
састављања и објављивања туристичког календара;
9) оснивања и организовања туристичких представништава у иностранству и
информативних центара у земљи, самостално или у сарадњи са другим субјектима;
10) сарадње са националним туристичким организацијама других земаља, међународним и
регионалним организацијама у области туризма и предлагања мера за учешће у
мултинационалним и регионалним програмима и пројектима промоције туризма;
11) утврђивања јединствених стандарда уређења, опреме и услуга у туристичко-
информативним центрима на територији Републике Србије;
12) утврђивања програма постављања туристичке сигнализације и координирања
активности туристичких организација и других субјеката за њено обезбеђење;
13) друге активности којима се обезбеђује успешно спровођење промоције туризма.
11
Члан 34.
Органи ТОС-а јесу: управни одбор, надзорни одбор и директор.
Чланове управног и надзорног одбора и директора именује и разрешава Влада на предлог
министарства.
Органи ТОС-а именују се на период од четири године.
Члан 35.
Управни одбор има пет чланова.
У Управни одбор именују се по један представник министарства и представник запослених,
а остали чланови Управног одбора именују се из реда научних и стручних лица из области
туризма, као и из привредних субјеката и других организација које обављају делатност из
области туризма.
Управни одбор:
1) доноси статут ТОС-а;
2) доноси пословник о свом раду;
3) усваја годишњи програм рада са финансијским планом;
4) усваја годишњи извештај о пословању и завршни рачун;
5) доноси одлуку о оснивању представништва у иностранству и информативних центара у
земљи;
6) обавља и друге послове утврђене законом и статутом.
Акта из става 3. тач. 1), 3) и 4) овог члана доносе се уз сагласност Владе.
Члан 36.
Надзорни одбор ТОС-а има три члана од којих је један представник министарства.
Надзорни одбор ТОС-а врши надзор над пословањем, прегледа извештај о пословању и
завршни рачун и утврђује да ли су сачињени у складу са прописима, доноси пословник о свом
раду и врши друге послове у складу са законом и статутом.
Члан 37.
Директора ТОС-а именује и разрешава Влада, на предлог министарства.
Директор представља и заступа ТОС, организује и руководи радом ТОС-а, предлаже акте
које доноси управни одбор, извршава одлуке управног одбора и предузима мере за њихово
спровођење, стара се о законитости рада, одговара за коришћење и располагање имовином и
врши друге послове утврђене законом и статутом.
2. Туристичка организација аутономне покрајине
Члан 38.
За територију аутономне покрајине може се основати туристичка организација аутономне
покрајине која:
1) доноси годишњи програм и планове промотивних активности у складу са Стратегијским
маркетинг планом, плановима и програмима ТОС-а;
2) координира активности привредних и других субјеката у вези са промоцијом туризма на
територији аутономне покрајине;
3) прикупља све врсте туристичких информација ради обавештавања јавности;
4) обезбеђује информативно-пропагандни материјал којим се промовишу туристичке
вредности аутономне покрајине (штампане публикације, аудио и видео промотивни материјал,
интернет презентација, сувенири итд.);
5) предузима друге активности на промоцији туризма у складу са оснивачким актом и
статутом.
3. Туристичка организација јединице локалне самоуправе
12
Члан 39.
За територију јединице локалне самоуправе може се основати туристичка организација или
обављање тих послова поверити другом правном лицу.
Туристичка организација јединице локалне самоуправе обавља послове:
1) промоције туризма јединице локалне самоуправе;
2) координирања активности и сарадње између привредних и других субјеката у туризму
који непосредно и посредно делују на унапређењу и промоцији туризма;
3) доношења годишњег програма и плана промотивних активности у складу са
Стратегијским маркетинг планом, плановима и програмима ТОС-а;
4) обезбеђивања информативно-пропагандног материјала којим се промовишу туристичке
вредности јединице локалне самоуправе (штампане публикације, аудио и видео промотивни
материјал, интернет презентација, сувенири итд.), а у сарадњи са надлежним органима
обезбеђивања туристичке сигнализације;
5) прикупљања и објављивања информација о целокупној туристичкој понуди на својој
територији, као и друге послове од значаја за промоцију туризма;
6) организовања и учешћа у организацији туристичких, научних, стручних, спортских,
културних и других скупова и манифестација;
7) организовања туристичко-информативних центара (за прихват туриста, пружање
бесплатних информација туристима, прикупљање података за потребе информисања туриста,
упознавање туриста са квалитетом туристичке понуде, упознавање надлежних органа са
притужбама туриста и др.);
8) посредовања у пружању услуга у домаћој радиности;
9) подстицања реализације програма изградње туристичке инфраструктуре и уређења
простора;
10) друге активности на промоцији туризма у складу са оснивачким актом и статутом.
4. Координација активности
Члан 40.
Туристичка организација, уз сагласност оснивача, у циљу планирања, координације и
управљања туристичким активностима, може са другом туристичком организацијом,
привредним друштвом, другим правним лицем и предузетником који обавља делатност из
области саобраћаја, туризма, угоститељства, промета робе и услуга, културе, спорта,
информисања, конгресних и сајамских активности, основати организацију за оперативне,
маркетиншке и промотивне послове.
Делокруг рада и начин финансирања, као и међусобна права и обавезе туристичке
организације и оснивача из става 1. овог члана уређују се уговором.
5. Туристичка сигнализација
Члан 41.
Туристичке атракције као и садржаји туристичке понуде, обележавају се одговарајућим симболима и знацима (у даљем тексту: туристичка сигнализација).
Туристичка организација једини
