Сецесија

Сецесија у Суботици

На прекретници 19. и 20. века узаврела дешавања у Европи на пољима уметности, науке и живота стигла су преко Будимпеште и до Суботице – које су се тада налазиле у истој држави. То је био период мира и економског напретка када је Суботица била у пуном градитељском замаху.

Промене које су стигле из Европе полако су се увукле и у архитектуру Суботице али су се даље развијале у два правца, у две струје. Док се једна струја окреће европским центрима као што су Минхен, Беч, Париз и Лондон, друга доминантнија се окреће националној, мађарској, варијанти сецесије. Мада је европска бројнија, мађарска варијанта са тек неколико примера, али изузетних по локацији, величини и намени доминира градом и доприноси да Суботица понесе назив града сецесије. То су, наравно, Градска кућа, синагога, палата Рајхл, банке...

Авангардни мађарски уметници, по угледу на своје европске колеге, сматрали су да индустријски развој води уништењу свега лепог те да уметност треба увести у свакодневни живот ослањајући се на народно градитељство и традицију применом локалних материјала. Трагајући за националним особностимама, изучавајући народно стваралаштво и народно градитељство, мађарска варијанта сецесије је створила карактеристичан и препознатљив архитектонски језик.

Поред свих умећа, способности, сазнања и путовања локалних архитеката, тек је ангажовање аутора из Будимпеште или других градова - донело дух велеграда и нова струјања у архитектури Суботице. Овде треба споменути тандем Марцел Комор и Деже Јакаб, Ференца Рајхла, браћу Ваго али и локалне архитекте који су то прихватили као што су Титус Мачковић или Пал Вадас.
Велика жеља Суботичана и велико надахнуће европских градитеља, уметника и занатлија који су подигли бројене сецесијске градјевине створили су дела, у Суботици и на оближњем Палићу, која су и након једног века подједнако лепа, атрактивна и интригантна.

Location